Kada se ima u vidu da je u nadležnosti nemačkog parlamenta davanje saglasnosti državama kandidatima za pokretanje pristupnih pregovora, onda na dodatnoj težini dobija izneti stav nemačke vladajuće stranke. Na različite načine se u našoj javnosti tumači nemački zahtev. Ali se najmanje govori o tome šta je pravi i pravni osnov na kome Nemačka zasniva svoj zahtev.

Šta je, dakle, osnov nemačkog zahteva? Pravi osnov je pristajanje bivših zvaničnika Srbije da neposredno posle jednostranog i protivpravnog proglašenja nezavisnosti Kosova, i priznavanja ove nezavisnosti od velike većine država članica EU, potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Podsećam da je 28. aprila 2008. godine tadašnji potpredsednik Vlade u ostavci Božidar Đelić, uz prisustvo ministra spoljnih poslova u ostavci Vuka Jeremića i tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, potpisao SSP.

A u SSP-u se izričito i na više mesta određuje obaveza Srbije da uspostavi i pravno uredi dobrosusedsku saradnju u regionu. Nemačka je, poput drugih članica EU, nekoliko meseci pre potpisivanja SSP-a javno obznanila da je priznala nezavisnost Kosova, i ta činjenica nije sprečila srpske zvaničnike da sa Nemačkom i ostalim državama EU potpišu SSP. Gledano iz ugla Nemačke, odatle sledi da je Srbija pristala da potpiše međunarodni sporazum koji je obavezuje da uspostavi i pravno uredi dobrosusedsku saradnju i sa Kosovom, koje je Nemačka priznala kao nezavisnu državu pre potpisivanja SSP-a.

Sve ove pravne posledice potpisivanja SSP-a podrobno su izložene 2008. godine u Pravnoj analizi SSP, koju je sačinila Demokratska stranka Srbije. Naravno, Nemačka tada nije žurila da izvede i saopšti svoje zahteve, nego je sačekala povoljan trenutak koji je došao sada. Ali ako je ovakvo ponašanje Nemačke razumljivo jer brine o svojim interesima, nije ni razumljivo ni opravdano ponašanje tadašnje srpske vlasti. Svi se sećamo kako je potpredsednik Vlade mahao perom kojim je potpisao SSP, govoreći da je reč o istorijskom trenutku. I to jeste bio istorijski potpis kojim je Srbiji načinjena grdna i dugoročna šteta. A još je gore od toga što je tadašnja vlast smišljeno obmanjivala sopstveni narod kako je SSP koristan sporazum, iako su dobro znali koje su pravne posledice koje će stići Srbiju.

Problem koji Srbija ima sa SSP-om suviše je ozbiljan i veliki da bismo mogli da okrećemo glavu od njega i da se samozavaravamo da je moguća politika i Kosovo i EU. Kosovo je za Nemačku i druge države EU nezavisna država i samim tim se moramo suočiti da te države smatraju da Srbija na osnovu SSP-a mora da uspostavi i pravno uredi dobrosusedsku saradnju sa Kosovom.

Jedan od načina rešavanja ovog problema predložio je DSS, a to je da Srbija treba da proglasi političku neutralnost i tako suspenduje SSP. Svedoci smo da proglašenje vojne neutralnosti nije proizvelo nikakve negativne posledice po zemlju, i može se ubedljivo braniti stav da bi i proglašenje političke neutralnosti izašlo na dobro Srbije.

Drugi put vodi u ispunjavanje nemačkog zahteva. Istorijski gledano, kada je u pitanju njena teritorija, Srbija nije nikada pristajala na nemačke zahteve. Tačnije rečeno, ne samo da nije pristajala nego je odbacivala i razgovor na tu temu. Dakle, sada Nemačka ispostavlja zahtev Srbiji da napravi ugovorni odnos sa delom vlastite teritorije o dobrosusedskoj saradnji. Ovaj zahtev ne govori ništa posebno novo o Nemačkoj, nego zapravo govori o nama, govori o Srbiji. Uskoro će Srbija morati da odgovori i od tog odgovora zavisi sudbina i budućnost zemlje. Odnosno, od ovog odgovora zavisi opstanak Srbije.

Naravno, podrazumeva se da će najveća odgovornost za rešavanje ovog ključnog pitanja pasti na novu vlast. Svi drugi mogu da iznesu svoje mišljenje, ali je odluka na sadašnjoj izvršnoj vlasti. Nemački zahtevi u svojoj oštrini predstavljaju zapravo pravu priliku da nova vlast preusmeri državni brod i izvede ga na novi i dobar put. Prave prilike se retko ukazuju i zato ovu treba iskoristiti.

Autor je član Političkog saveta Demokratske stranke Srbije

close
Nemački uslovi 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.