Nervoza u naprednom klanu raste

Naime, negde tamo posle leta Srbija je ćutala, a prvorođeni je najavljivao još deset godina vlasti bez kontrole. A onda su prvo pokušali da ubiju karikaturu, pa su pokušali da ubiju Borka Stefanovića, a nedugo posle toga pokušali su da ubiju i novinara Jovanovića…

I onda je Srbija iz te teretne tišine počela da šeta, uz poruku da neće dozvoliti naprednom klanu da našu zemlju pretvori u svoju naseobinu. I tu sada više nema stajanja, šeta se u više od 40 gradova, a strah kojim su pokušali da paralizuju građane nestaje svakom novom šetnjom i svakim sledećim idiotlukom onih koji se lažno predstavljaju kao državno rukovodstvo. A isti, mislim na idiotluke, se množe.

Nervoza u naprednom klanu raste. Kraj je poznat. Videli smo ga ovde već jednom, tamo na početku novog veka, a videli smo i izvesnost takvog kraja već mnogo puta u istoriji. I tu nema više dileme. To je zakonomernost. Kada šetnja preraste u marš, zaboravljeni, obespravljeni, poniženi i pokradeni građani će ispratiti ovaj režim u istoriju koja će ga zapamtiti kao elementarnu nepogodu. To znaju i oni, zato nas više ne prebrojavaju, niti se pigmeji koji se motaju oko nogu vođe naprednog klana bave utvrđivanjem sve većeg broja onih koji imaju hrabrosti da im kažu „sedi jedan“.

Ali tu se posao ne završava, obaveza naše generacije je da promeni sistem koji radi samo za privilegovane i da put demokratskog razvoja učini ireverzibilnim. Obaveza naše generacije je i da ustanovimo mehanizme koji će one koji tek dolaze zaštititi od svih klanova koji bi da vladaju, a ne da služe građanima. Taj posao podrazumeva moralizaciju politike i stvaranje okvira u kome su predstavnici građana zapravo samo smenjiv i kontrolisan servis, koji u ime i za račun građana donosi najbolje moguće odluke za sve, a ne samo za neke. I oko toga će se većina građana koji šetaju složiti. Ali ima jedan deo onih koji nikako da prestanu sa merenjem čistoće krvnih zrnaca svakom ko jeste ili ko pokušava da bude deo opozicionog korpusa, kao i utvrđivanjem ispravnosti napred definisane ideje, koja treba konačno da modernizuje naše društvo.

I nemam ništa protiv toga da se preispitaju i ljudi i sama ideja, baš kao i modeli njene realizacije. Nemam ništa ni protiv novih lica u politici. Naprotiv, za sve to imam razumevanje, ali samo dok ne čujem ono čuveno „svi su isti“. Tu mantru koja je naprednom klanu dala u ruke ključeve naše budućnosti moramo razobličiti. Ta mantra je postala generator negativne selekcije i akcelerator političke i svake druge korupcije koja je ozbiljno ugrozila same temelje našeg društva. Da nismo isti, mogao bih dokazivati pozivajući se na sisteme vrednosti koji nam nikada nisu bili isti. Međutim, mislim da je bolje da ukažem na dva argumenta koji tu mantru penzionišu, još dok se ona rađa kao posledica razočaranosti, nepoverenja i bojazni da ne možemo bolje.

Prvi argument je dijametralno suprotan odnos vlasti i opozicije prema zahtevima protesta. Setite se, kako je vođa naprednog klana reagovao na prvi zahtev protesta da osudi i zaustavi nasilje nad političkim neistomišljenicima. Reče tada on da neće ispuniti nijedan zahtev protesta čak i ako nas bude pet miliona. Za razliku od njega, opozicija je na zahtev građana koji su involvirani u organizaciju protesta započela ciklus sastanaka svih relevantnih i iskrenih opozicionih političkih aktera, u okviru kojih će se ce vrlo brzo definisati Ugovor sa narodom, koji će garantovati penzionisanje sistema koji nas laže, vara i krade.

Taj plan podrazumeva zajednički odgovor na sve pokušaje naprednog klana da spreči promene koje su počele na ulicama naših gradova. I to je razlika između nas, to je razlika u shvatanju demokratije. Oni građane ignorišu i ponižavaju, a mi sa druge strane sa građanima komuniciramo i pokušavamo da zajedno utabamo demokratski put bez povratka.

Drugi argument je vezan za način komunikacije sa svetom. Ove nedelje će u Beogradu boraviti predstavnici Saveta Evrope, koji su nakon što im se obratio Nebojša Zelenović odlučili da sesiju Komiteta za monitoring Kongersa lokalnih i regionalnih vlasti održe baš u našem gradu. Mnogo toga im nije jasno, mnoge stvari ih brinu, nešto i ne razumeju. A mi ćemo našim partnerima iz Saveta Evrope novim dokazima ukazati na brojna kršenja Evropske povelje o lokalnoj samoupravi koja je inkorporirana u naše zakonodavstvo, ali i kontinuirano delovanje naprednog klana u pravcu razgradnje institucija i negacije demokratije.

Jednostavno, kao odgovorni ljudi razgovaraćemo i to argumentima kako bismo pokazali da i danas u Srbiji žive građani za koje istina i sloboda nemaju cenu. Dakle, nećemo poklanjati kučiće, nećemo potpisivati ikone, nećemo moljakati naše goste da se obrate građanima koje smo pre toga potrpali u autobuse i doveli na stranački skup na kome je prisustvo obavezno, a opravdanje za nedolazak ne postoji. Nećemo u cilju podizanja sopstvenog rejtinga zloupotrebljavati crkvu i u jeftini politički igrokaz upetljavati patrijarha. Ništa od toga nećemo raditi, jer – nismo isti. Mi volimo svoju zemlju, poštujemo sve njene građane uz čvrsto opredeljenje ka izgradnji modernog i razvijenog društva slobodnih pojedinaca kojima država garantuje jednake šanse.

I molim vas, setite se ovoga dok vas budu bombardovali lažnim vestima o izdaji, lopovluku i poročnosti svih nas koji ne mislimo kao oni. I zapamtite, nas je ipak više.

Vidimo se u subotu.

Autor je predsednik beogradske opštine Stari grad i jedan od lidera Saveza za Srbiju