Neuspeli kompromis

Abdulah Gul Nominaciju ministra inostranih poslova Abdulaha Gula (56) kao kandidata vladajuće AK partije za predsednika Turske, upućeni posmatrači ocenili su kao pokušaj kompromisa da se kako-tako stiša usijana rasprava o ulozi religije u nacionalnoj politici. Ni takav izbor nije, međutim, zadovoljio dosledne sekulariste koji strahuju da bi AK mogla da da gura „islamsku agendu“, u slučaja da istovremeno kontroliše i parlament i predsedništvo. Većina poslanika opozicije zbog toga je bojkotovala glasanje u parlamentu za novog šefa države, da bi Ustavni sud poništo rezultate, jer nije bio zadovoljen neophodan dvotrećinski kvorum.
Dosadašnji šef turske diplomatije nije stranac u sekularno-religioznoj kontroverzi oko pitanja striktnog razdvajanja religije i politike, koja traje, inače, od trenutka kad je Turska 1923. postala republika. Iako nije ispoljio tako agresivan pristup tom pitanju kao, recimo, premijer Redžep Tajip Erdogan, neki analitičari tvrde da Gul nije ništa manje veran svojim religioznim korenima nego predsednik vlade. Dežurni cinici će, pak, zlobno primetiti da će Gulova supruga Hajrunisa Ozjurt s kojom se oženio 1980. – ukoliko ga parlament ipak izabere za predsednika – biti prva prva dama od vremena Kemala Ataturka koja pokriva glavu islamskom maramom.
Bez obzira na takve zamerke, Abdulahu Gulu ni protivnici ne spore da je veoma iskusan i vešt političar. Od 2003, kada je postao ministar inostranih poslova, on je glavni inspirator i pokretač pregovora Turske i Evropske unije o pridruživanju,. Bio je na položaju premijera krajem 2002. i početkom 2003, kada je nadgledao promene Ustava koje su omogućile Erdoganu da se vrati u parlament i ponovo bude izabran za predsednika vlade. Iako je poznat kao elokventan političar, koji govori veoma blagim i staloženim glasom, veoma je oštar kritičar američke politike na Bliskom istoku, za koju kaže da i kod umerenih Turkaka izaziva antiamerikanizam.
Abdulah Gul rođen je 10. oktobra 1950. Diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu u Istanbulu 1971, gde je i doktorirao 1983. Studirao je i u Velikoj Britaniji. Govori tečno engleski i arapski. Prvi put je ušao u parlament 1991. kao član Partije blagostanja. Osam godina kasnije izabran je za poslanika kao predstavnik Partije vrline (naslednice Partije blagostanja). Ima dva sina i kćerku.