San svakog mladog sportiste na početku karijere je da obuče dres sa državnim grbom, da reprezentuje svoju zemlju pogotovu na evropskim i svetskim prvenstvima, olimpijadama. To je praktično kruna karijere, potvrda da si zaista uspeo u sportu kojim se baviš, a istovremeno i lična promocija, šansa da se pokažeš i dokažeš i na međunarodnoj sceni, da te vide i menadžeri, podigneš svoju cenu. Tako je, uglavnom, i danas, bar za ogromnu većinu sportista. To, takoreći pravilo, ne važi jedino za srske košarkaše.
Problem izbegavanja „obaveze“ da se igra u dresu sa državnim grbom nije od juče, traje taj proces već godinama unazad, a pravog odgovora zbog čega se selektori Vujošević, Obradović, Šakota a danas i Slavnić suočavaju sa gotovo svakodnevnim otkazima, nema. Jedan od glavnih „aduta“ svojevremeno im je bio da ne znaju za koju državu igraju („krnja“ Jugoslavija i SCG) danas ne pije vodu, sada imaju i svoju državu i grb i himnu. Sada ti razlozi više ne važe, ali će na EP u Španiji Srbijana nastupiti sa timom u kome će biti najmanje sedam a možda čak i deset debitanata (!). Većina iskusnih igrača ima raznorazne povrede i unapred zakazane operacije, dok su nekima važniji nastupi po inostranim kampovima za decu nego za narod koji „živi“ za uspehe nacionalnog tima.
Umor je možda i najinteresantniji razlog odbijanja da se nastupi za „crvene“. Postavlja se pitanje da li se Srbi više „umaraju“ od ostatka sveta, s obzirom na to da jedan Novicki koji već celu deceniju „nosi“ ekipu Dalasa nijednom nije propustio „obaveze“ u državnom timu Nemačke. Kako se „zvezde“ odnose prema zemlji koja ih je lansirala u svetske visine najbolje svedoči i nedavna izjava Teodorasa Papalukasa. Zvanično najbolji košarkaš Evrope koji selidbom iz CSKA u NBA ovog leta pravi prekretnicu u karijeri izjavio je američkim medijima da će i pored svega nastupati na EP za Grčku i da je to „prioritet i svetinja“. Ogromna većina košarkaških zvezda ne postavlja pitanje igranja u dresu svoje reprezentacije, a virus „bežanja od nastupa za svoje“ za sada hara samo na prostoru bivše Jugoslavije (slične probleme imaju Slovenci i Hrvati).