Niko kao mi

Milinko Bujišić Po principu slučajnog uzorka, odabrali smo čoveka iz naroda, za koga se ispostavilo da je tipičan primer našeg običnog i prosečnog građanina da za ovu rubriku odgovori na neka pitanja, koja sve nas muče ovih dana. Gospodin je pristao da da intervju uz uslov da se u njegovoj trošnoj kućici napravi improvizovana radna soba sa bibliotekom, umetničkim slikama, kompjuterima i mikrofonima. Iako polupismen i neobrazovan on, kaže, vidi da školovani ljudi neće nijednu izjavu da daju ako ispred njih nije uključen kompjuter, a iza njih naređane knjige. A oni, tobože, u nekoj kratkoj pauzi nekog velikog posla, usputno daju izjave.
Naš sagovornik nije tražio unapred pitanja, jer i sa pitanjima i bez njih on sve što zna može da kaže u pola sata razgovora, a zna mnogo, upozorava nas.
Prvo pitanje je bilo kako on gleda na ovaj predlog rešenja problema naše južne pokrajine, koji je iznenadio naše najviše rukovodioce.
– Taj plan nije iznenadio naš narod, jer on je manje-više bio poznat svakom našem čoveku. Plan je iznenadio i zabrinuo naše rukovodioce koji o njemu ništa nisu znali. I ja sam ljut na sve naše građane koji nisu našli za potrebno da obaveste svoje rukovodstvo šta nam se sprema. A svi smo mi, bar u izbornoj kampanji, imali prilike da vidimo svakog od njih. U naše selo došlo je više lidera političkih partija nego što selo ima stanovnika. I što je najgore, svi oni pominjali su tu bolnu temu, a mi smo ćutali i ni reč o tome nismo hteli da im kažemo. To ne ide na čast nama, građanima.
Šta biste vi uradili sada, kad je malo prostora za političke manevre?
– Od kako su Feničani izmislili novac, nestalo je nerešivih problema. Sve ima svoju cenu. I očeva kuća ima cenu. I često je prodajemo, pošto ko hoće. Čak i imamo i poslovicu koja kaže da je očeva kuća jevtina. Naravno, zato što je nismo mi gradili. Hoću da budem jasan: kad bi nam ti stranci dali te silne milijarde što će u narednim godinama plaćati vojsku da čuva mir u sadašnjoj pokrajini, mi bismo taj mir čuvali bolje nego svi. Tvrdim da niko ne bi smeo da pipne nijednog građanina ma koje nacionalnosti bio. Napravili bismo im građansku državu po najvišim svetskim standardima. Skoro kao našu, ako ne i bolju.
A kako bismo bez tog dela naše teritorije, koji je naše duhovno ognjište?
– Ko duhovnu postojbinu ne nosi u sebi, zalud će je tražiti na geografskoj karti. Te karte su promenjive, a mi naše duhovne vrednosti čuvamo u sebi i ne damo ih nikome čak i onda kad bi nam ih neko i tražio.
Kažite nam kakav je vaš odnos prema Evropskoj uniji. Šta da se tu radi?
– To je najjednostavnije. Samo im treba reći da smo mi protiv ulaska u tu Uniju, da smo mi sami sebi dovoljni, pa čak, ponekad, i sami sebi teški i da ćemo mi, kao i do sada, ići svojim putem, onako kako znamo i umemo, pa kom rat, kome mir. Uostalom, EU nije partijska organizacija pa da je molimo da nas primi u svoje redove i da potpisujemo ugovor o pridruživanju u kome ćemo reći da ćemo poštovati njen partijski program i njenu partijsku disciplinu. Možda nismo pametniji, ali smo sigurno stariji od Evropske unije.
Šta mislite o konstituisanju skupštine i vlade? Da li ćemo u tome uspeti?
– Sumnjao sam u tu mogućnost do pre neki dan. Ali, kad sam čuo da je većinski vlasnik naše države, jedan od najbogatijih ljudi koji je na slobodi, odnosno, nije u bekstvu ili u zatvoru kao drugi, pozvao sve odgovorne lidere da hitno formiraju vladu, više o tom problemu ne brinem. Većinski vlasnik im je jasno stavio do znanja da ne bi bilo dobro da izgubimo još petnaest godina koliko je on zajedno sa nama izgubio. Zamislite kad to kaže čovek koji je u tom mračnom periodu zaradio tolike pare. Koliko li bi tek zaradio da je zemlja bila normalna. Po svoj prilici, on i njemu slični finansirali su mnoge stranke i sad s pravom traže da se hitno formira vlada kako im ne bi propao uloženi novac u predizborne kampanje. Pokazalo se da nema boljih investicija nego kad uložiš pare u kadrove koji dobijaju na izborima.
Ako možemo da vas zamolimo da stanete i ne pričate dalje, jer i ovo je previše. Ostavite nešto i za druge novine. Hvala!