Nismo glasali za oreole

Kada se sklone prozirne kutije, nasmejani bilbordi i zamuknu srdačna ćaskanja sa građanima (i domaćinsko rukovanje vođa i gazda sa raznim Svojima), usledi faza za koju mase nisu zrele, pa se prelazi u konspirativnost! Naravno, neminovne su mnoge mutne odluke. Bilo da se one promrmljaju ili oćute, i najluđe podrazumevaju – Viši Interes! Uz taj totalitarni brend, pitanja – zašto daltonista boji, mutav peva, lopov čuva, zašto bivšem poveriti budućnost itd. dobijaju etiketu: neupućen. Zdravorazumska pitanja potom se zagube na buvljaku malih života koji do začaurenih Visina ne uspevaju dobaciti ni svoju psovku ni svoju suzu.
Demokrate moraju znati da su kružiće dobili upravo od tih malih života koji umeju da mere ko je lud, a ko kvaran. Moraju znati i to da taj izdajnički soj svoj kružić ne poistovećuje sa oreolom na zemaljskim glavama, već, u nizu šlagera o dobrim namerama, sa poverenjem u sluh za demokratsko i progresivno. Demokrate moraju znati i da se sada s pažnjom sluša interpretacija operete Građanin je Najviši Interes. Prvi čin je u toku. Publika prati da li će se, radi nekoliko epizodnih uloga, trutu poveriti glavna uloga, ili će biti poverena jednom od sto najvećih? Iza scene izviruje i postava za drugi čin. U njemu se očekuje rasplet: da li će mladoženja preći preko toga što je mladi svejedno za koga će poći (oduvek su joj bili važni samo darovi). Treći čin operete, napisaće publika. Zaokružiće. Ili neće.
Treći čin zavisiće od toga da li će demokrate uvideti da, nakon decenija koje su nas ponižavale sa stotinu deficita, u ovoj zemlji trenutno najviše manjkaju odgovornost i moral. Ti uzori i argumenti svih malih života, a oslonci svakoj opštoj dobrobiti…