Noć intelektualne svojine

Zoran Hamović Približava se 23. april. Dan koji se u mreži crvenih slova na kalendaru obeležava imenom Svetog Đorđa, a prepoznaje se i kao Svetski dan knjige. To je i datum kada su se 1616. na nebeske njive preselili Servantes i Šekspir, a tri veka kasnije rodio Vladimir Nabokov. Gorostasi literature koji su udahnuli moć rečima simbolično su preuzeli istorijsko dežurstvo nad njenim nepresušnim trajanjem ohrabrujući sve, a posebno mlade ljude, da otkrivaju veštinu čitanja – jedinstvenog stvaralačkog pristupa sopstvenom i drugim svetovima. Kako je ta veština stolećima podsticala taloženje kolektivnog pamćenja i usmeravala kulturni i društveni progres čitavog čovečanstva, razumljivo je snažno nastojanje svetske organizacije, koja je nadležna za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) da afirmiše čitanje, izdavaštvo i zaštitu intelektualne svojine. Njen generalni direktor Kojičiro Macura pozvao je i ove godine sve autore, izdavače, predavače, bibliotekare, javne i privatne ustanove, humanitarne organizacije i medije da svojim aktivnostima skrenu pažnju javnosti i ovaj dan učine posebnim.
Iako dražesna, ideja rođena u Kataloniji da se u knjižarama uz svaku kupljenu knjigu podari ruža nije ono čime bi se mogla u potpunosti zadovoljiti želja prvog čoveka Uneska, niti svih onih koji o knjizi danas odgovorno misle. Knjiga i danas ostaje jedinstveno sredstvo očuvanja jezičke baštine, osnova erudicije i književne komunikacije, neprocenjivo civilizacijsko bogatstvo. Kao komplementaran medij u elektronskom medijskom okruženju, ona dobija drugačije zadatke u komunikaciji i nadmoćno odoleva izazovima tehnološkog romantizma.
Društvo znanja svakako zahteva preuređivanje medijske sfere, izgradnju efikasnog stvaralačkog prostora i podrazumeva kvalitetnu pripremu za globalno nadmetanje kompetentnosti. Zato je njegova poslanica upućena akterima u oblikovanju kulturne politike kao ohrabrenje u stvaranju delotvornijih institucija za afirmaciju knjige i čitanja.
U ime uzorne odgovornosti za autore, knjigu i izdavaštvo stvorene su mnoge manifestacije i ustanove. Najznačajniju godišnju manifestaciju svetskog nivoa predstavlja Svetska prestonica knjige. Svake godine neki od gradova svojim atraktivnim programom i prestižnom infrastrukturom okuplja stvaraoce i stručnjake sa svih krajeva planete u potrazi za odgovorima na neko od važnih pitanja iz života knjige, inicira nove programe i presađuje iskustva dobre prakse u druge sredine. Time se jača globalna mreža gradova koji uspostavljaju stalni dijalog, neprekidnu razmenu znanja o piscima, knjizi i čitanju.
Ciljevi ovakve manifestacije mogu se prepoznati u inspirisanju kulturnih politika u oblasti izdavaštva, pre svega da stvaraju kreativnije i pouzdanije strategije i programe za podršku invenciji, inovaciji i kreaciji, da stimulišu sve vrste međunarodnih komunikacija bilo da je reč o autorskim stipendijama ili susretima, o izvozu knjiga, autorskih prava ili stručnih znanja, ali i da izgrade povoljnije zakonske, poreske i finansijske uslove koji olakšavaju rad izdavačima, utvrde povlašćene cene poštanskih troškova ili organizuju odgovarajuće obrazovanje i neprekidno stručno usavršavanje.
Svetska prestonica knjige, Gradovi literature ili neke druge glasovite svetske, regionalne ili lokalne manifestacije i institucije pokazuju da praznici ne mogu biti vezani za jedan datum i jedno mesto.
Ovaj aprilski svečani dan zato trebalo bi samo da podseti da je knjiga u istoriju unela i ustanovila dostojanstvo autorskog imena, registrovala tragove izumitelja, graditelja i blagodonosilaca, a praznično susretanje s knjigom trebalo bi da traje cele godine i na svakom mestu.
Za razliku od drugih u svetu nama nekako više odgovara da 23. dana aprila dočekamo noć knjige. Još jedan praznik obeležićemo dižući čašu u zdravlje divljem izdavaštvu, ukidajući razliku između izdavača, knjižara, fotokopirdžija i štampara, bez institucija najreprezentativnijeg nivoa koje podstiču stvaralaštvo i afirmišu stvaraoce u međunarodnom okruženju, bez zakona o izdavaštvu, sa knjižarama koje prodaju sve osim knjiga, medijima sa malo kritike i mnogo buke, kiosk-fakultetima sa kiosk-udžbenicima, sa pokretnim pijacama piraterije za svaki grad, svaku dušu i svaki džep.