Nova većina

Kako su stvari stajale juče popodne, radikalski prvak u zemlji ili je već predsednik Narodne skupštine, ili će to uskoro postati. Tromesečno dogovaranje unutar tzv. demokratskog bloka o formiranju nove vlade, proteklog vikenda doživelo je i zvanični fijasko. Na redu je, očigledno, konstituisanje neke drugačije parlamentarne većine, a dogovor radikala i Koštuničinih demokrata o kandidatu za predsednika Skupštine jasno nagoveštava ko bi mogao činiti tu većinu.
Narodnjačka desnica i sasvim blago levi demokratski centar, u kojem su proevropski orijentisani građani Srbije, pa i neki briselski zvaničnici, želeli da prepoznaju tzv. demokratski blok, nisu pronašli minimalni kompromis koji bi ih učinio međusobno podnošljivim partnerima u budućoj vladi. Da je konstituisana (ili, ako nekim čudom bude konstituisana), to sigurno ne bi bila vlada velike sloge i dugog veka, ali bi koliko-toliko očuvala inače skromni demokratski rejting postmiloševićevske Srbije. Umesto kompromisa sa snagama koje su malo levo od njih na političko-stranačkoj skali, Koštuničine demokrate su, po svemu sudeći, pošle u susret ekstremnoj desnici. Za one sa kratkim pamćenjem, tj. brzim zaboravljanjem, reč je o tvrdom krilu bivše Miloševićeve vladajuće koalicije, koja je svojom političkom nezgrapnošću uvela Srbiju u velike nevolje i haos. Formalno demokratski legitimitet današnje Srpske radikalne stranke, pa ni njena respektabilna zastupljenost u parlamentu, ne mogu biti alibi onima koji tvrde da se ozbiljno i odgovorno odnose prema državnim i nacionalnim poslovima, da se pri odluci o stupanju u savezništvo sa strankom ovakve orijentacije prave ludi, kao da ne znaju kakvi su bili učinci njenog boravka u vrhovima vlasti.