Novi nadrilekari

Aleksej Kišjuhas Da bi sebi objasnio kompleksne fenomene oko sebe i u sebi (kišu, dobar prinos, bolest i zdravlje, zaljubljenost, seksualnu strast…) um „primitivnog čoveka“ odnosno lovca-skupljača izmislio je jedan sveobuhvatni koncept – neku „silu“ koja obuzima sve na ovom svetu i od čijeg prisustva ili odsustva sve zavisi. Ova prosta eksplanatorna zamisao javila se svuda po svetu, kod ljudi koji nikada nisu bili u dodiru jedni sa drugima. Melanezijska plemena nazvali su ga „mana“, afrički Pigmeji „megbe“, severnoamerički Indijanci „vakan“ (Sijuksi) ili „orenda“ (Irokezi), a ljudi sa Dalekog istoka „ki“ ili „či“. Bolestan si? Slaba ti je mana. Pobedio u borbi? Imaš moćnu manu. Zaljubio se? Mana se razuzdala. I tako dalje.
Naš um, odnosno naš mozak, ne razlikuje se od mozga „primitivnog“ čoveka i otuda ne čudi što je i nama „civilizovanima“ zapravo lako da prihvatimo ove pojednostavljujuće koncepte, samo ako su malo zabašureni. Ili još bolje, na prevaru umotani u naučni vokabular i mitologiju o „prirodnom“ ili „drevnom“. I današnji ljudi (o)lako mogu prihvatiti da svet izgleda isto onako kako ga je zamišljao primitivni čovek. Jer, ovi primitivni koncepti o „mani“ danas doživljavaju svoju obnovu u nečem što je jednako strašno koliko i razumljivo: u lečenju ljudi. Na ovim jednostavnim uverenjima zasnivaju se verovanja i prakse tzv. „alternativne medicine“.
Odmah valja reći: ne postoje mejnstrim i alternativne, zvanične i nezvanične nauke – postoji nauka, i ono što nju fundamentalno određuje: naučni metod. Ono što se želi sakriti pod pojmom „alternativne“, „komplementarne“, „integrativne“ medicine nije nauka. Reč je o praksi lečenja ljudi oslonjenoj na jednostavne i primitivne magijsko-religijske doktrine gde se doslovce svaka bolest tumači poremećajem u protoku nekog neuhvatljivog i mističnog fluida poput mane, vakana, orende. Jedino što ga „alternativna medicina“ naziva „bioenergijom“, „vitalnom silom“, „meridijanima energije“, „aurom“, „univerzalnom energijom“ i varijacijama na temu. Bolestan si? Slaba ti je vitalna energija. Imaš čir na želucu? Jin i Jang ti nisu u ravnoteži. Imaš reumatske bolove? Energetski meridijani su ti oslabljeni. Imaš kancer? Nešto nije u redu s tvojom životnom silom. I tako dalje.
Mudri ljudi sa ovih prostora smislili su odličnu kovanicu za te prakse: nadrilekarstvo. Ubadanje igala, masiranje stopala, ispravljanje kičme i ispijanje čajeva da bi se odobrovoljila „životna sila“ ili uspostavila harmonija u „vitalnoj energiji“ tek je varijanta jedne banalne, bolno pojednostavljujuće i primitivne religijske ideje o tome kako sve(t) izgleda. Jer, kao što će svako na osnovnoškolskom času fizike čuti, postoje četiri (!) vrste sile na ovom svetu i nešto više vrsta energije. Ne postoje nikakve „životne“, „vitalne“, „pozitivne“ ili „negativne“ sile i energije u nama koje utiču na naše ponašanje ili zdravlje. Ma koliko ovi koncepti delovali logično i plauzibilno običnom umu, oni naprosto ne postoje: posredi je primitivna fikcija. Nešto ovoliko moćno, sveprisutno i na svekoliko zdravlje i sreću uticajno – uspešno ne uspevaju registrovati ni najosetljiviji merni instrumenti današnjice.
Doktrina „vitalne energije“ modernog nadrilekara identična je doktrini o „mani“ čoveka iz melanezijske džungle. Prevalencija naučnog metoda od 17. veka i racionalne medicine od 19. veka zapravo je revolucionarna alternativa višemilenijumskom mišljenju o mani (vakanu, orendi, jinu i jangu…) kao uzročniku bolesti. „Alternativna medicina“, dakle, niti je alternativna, niti je medicina, već svojevrsna ultrakonzervativna i antimoderna reakcija.
Od uspona nauke, čovek je prvi put u svojoj višemilenijumskoj istoriji uspeo da razume fenomene zdravlja i bolesti na jedan fundamentalno različit i prvi put istinit način. Lovcu-skupljaču iz melanezijskog plemena može se oprostiti što misli da mu je „oslabila životna sila“ kada ga uhvati grip. Mi, nakon otkrića mikroskopa i mikroorganizama, na ovo nemamo pravo. Inače činimo zločin prema sopstvenom zdravlju i zdravlju naših bližnjih. Eksperimentalni naučni metod medicine je nemerljivo snažnija garancija ozdravljenja od utešnih manaističkih fantazija „alternative“.