Trebalo je svi da se prepadnu kada je država objavila nultu toleranciju za poreske obaveze, ali ispostavilo se da oni veliki, kojima se godinama gledalo kroz prste, imaju rešenja i za tu situaciju.


Ključ je da menadžment ili vlasnik ima nekog svog u vladi, jer tako se u Srbiji decenijama stiče epitet uspešnog privrednika. Onda je lako sročiti objašnjenje koje bi trebalo da bude što uverljivije, mada zvaničnicima kada tako nešto objašnjavaju, više niko ne veruje. To je iskustveno dostignuće.

Tako se privela kraju, ali još nije završila i ujdurma sa Simpom. Ispalo je da porez plaćaju svi (koji nemaju „zaleđinu“), a oni koji to ne mogu, jer su novac iz poslovanja usmeravali već-ne-zna-se-gde, padaju na državne jasle, gde će njihovi dugovi biti izmireni na teret poreskih obveznika. To se zove nulta tolerancija. Javnost neće saznati koliko će nas, kada se podvuče crta, koštati nova nacionalizacija firmi po osnovu poreskog duga.

Neće biti odgovornih ni za to što država nije radila posao za koji je građani plaćaju, što je dozvolila da ta ili njoj slične kompanije, godinama ignorišu svoje obaveze – fiskalne, prema radnicima, dobavljačima, kreditorima… Firmu će i dalje predstavljati kao uspešnu i vrednu spašavanja, ali će i zvaničnici i menadžment hladno da izbegnu odgovor na pitanje zbog čega, ako su toliko dobri, nisu plaćali svoje dugove.

Političari će, takođe, pokušati još jednom da nam serviraju idilu u kojoj država domaćinskim upravljanjem popravlja stanje, stavlja kompaniju „na noge“ i pronalazi strateškog partnera ili novog vlasnika. Mada, teško da će iko više nasesti na tu sliku, jer svi znamo da država imovinom i firmama upravlja kao da su „Alajbegova slama“.

Na kraju, pitanje koje nas muči jeste po kom kriterijumu se određuje koje će firme otići u stečaj, a koje će se spasavati na račun građana? Veliki broj radnika sigurno nije presudan, jer da jeste, i putari iz Nibens grupe – bilo ih je oko 5.000, koliko zapošljava i Simpo – posle hapšenja vlasnika i poništene privatizacije mogli su da očekuju da će ih preuzeti država. Argument u prilog je i što su ti građevinci već imali ugovorene poslove na trasama Koridora, obezbeđeno finansiranje iz domaćih i stranih kredita. Ali, oni su završili na ulici, bez otpremnine, čak ni izvinjenja što je preduzeća koja su godinama stvarali država prodala sumnjivom kapitalu.

Pravićemo se da očekujemo odgovor, ali, u stvari, znamo da je on negde pri početku teksta.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.