Obračun profesora i studenata

Milinko Bujišić Kao i uvek i svuda, i u naš kolektiv je prvo stigla velika priča o čoveku koga je vlast poslala da naše preduzeće postavi na zdrave noge. O mladom ekspertu se pričalo da je iz poznate i uspešne porodice, da je genije koji je završio tri fakulteta na tri različita univerziteta i to sve u periodu od nekoliko meseci, da ima više sertifikata o znanjima stranih jezika, kao i jake veze sa važnim ljudima.
Zahvaljivali smo aktuelnoj vlasti što se setila i nas i odlučila da nas spasi, kao i sve druge. A nama ne treba mnogo. Treba samo da nam isplate lične dohotke za poslednjih sedamnaest godina, da nam pomognu da prodamo zalihe robe i, na kraju, da nam obezbede da i mi počnemo da živimo kao ljudi.
Svi smo bili uzbuđeni pred najavljeni dolazak novog direktora. Zamišljali smo ga kao neko nadljudsko biće, ozbiljnog, sa krupnim telom i još većom glavom, okupanog i lepo obučenog kako vozi neka dobroočuvana kola.
Od svega toga nije bilo ništa. Novi direktor pojavio se sa tri luksuzna automobila. U jednom je bio on sa telehraniteljem i dve sekretarice, a u druga dva još osam članova ličnog obezbeđenja. Direktor je bio golobrado dete koje je više ličilo na đaka nego na rukovodioca. Ali, dete koje zna šta hoće, a to što hoće ume i da ostvari.
Na ulazu rekao je da nema vremena za gubljenje. Hitno je sazvao najuglednje ljude iz preduzeća na sastanak, kako bi ih upoznao sa sobom i planovima rada. Upozorio je da ne dozvoljava nikom da govori, jer on je izučio svu dokumentaciju i upoznao se sa suštinom problema preduzeća i zamolio da ga niko ništa ne pita, jer on nije poslat da odgovara na pitanja.
Svoj govor je počeo i završio ovako:
– Verovatno ste čuli da sam ja fenomen. Imam dvadeset godina. Završio sam tri fakulteta na tri univerziteta u rekordnom roku. Za svaku diplomu mi je trebalo skoro mesec dana rada. Znao sam i po pet ispita dnevno da polažem, a da ne otvorim knjigu. I nekoliko svetskih jezika naučio sam za nekoliko dana, o čemu posedujem valjane sertifikate. I da znate, niko mi nije poklonio ni znanje ni diplome, već sam to sve stekao po tržišnim cenama i zato nikome ništa ne dugujem. Dugujem samo onima koji su me ovde poslali. Ali, to su moji i njihovi odnosi o kojima vi ne treba ništa da znate. I da naglasim još jednom: ja nisam od onih stručnjaka iz devedeset i nekih koju su sticali visoko obrazovanje za kanister benzina. Znanje ima svoju cenu, znanje košta. Ja sam znanje platio i ja ću ga sada prodavati i vama i svima drugim kojima bude potrebno. Znanje je roba kao i svaka druga.
Malo je trebalo pa da dođem ovde kao doktor nauka. Zapravo, pred odbranu moje doktorske disertacije uhapsili su mi mentora i jednog člana komisije. Na pravdi boga, naravno. To je neki obračun profesora i njihovih bivših studenata, sadašnjih stručnjaka, koji su na važnim mestima. Ali, kao i uvek, pravda će pobediti i oni će uskoro biti na slobodi. Ono što ja znam, a znam, reč je o poštenim ljudima koji nikoga nisu prevarili. Ako su uzeli novac za ispite, oni su sigurno taj posao valjano i odradili. Radi se o velikim intelektualcima koji se ne bave prevarama.
Kao što vidite, ja sam predstavnik nove generacije i moderne tržišne ekonomije. Moja velika prednost, naravno posle moje inteligencije, obrazovanja i stručnosti je i to što imam veliki broj kolega sa fakulteta koji su zajedno sa mnom ubrzano studirali, a koji rade na važnim mestima – od policije do državne uprave i drugih velikih i značajnih firmi. I svi su obećali da će mi svoju moć i svoje znanje staviti na raspolaganje.
Sad ću da iznesem moju viziju, odnosno šta mislim da uradim u ovom preduzeću. Kao ekspert za ekonomiju, moram da vam kažem da u ekonomiji, uostalom kao i u životu uopšte, postoje samo tri važne stvari, podjednako važne. I kad savladate ta tri veličanstvena pojma, onda je uspeh na svim planovima zagarantovan. A to su – izvinite, moram da ustanem kad izgovaram ove krupne reči – novac, novac i novac. Ja sam to davno shvatio, a vi ste, čini se, malo zaostali u shvatanjima.
I zato, sve ovo što niste stigli da uništite za ovih pedeset godina treba pretvoriti u novac. I hale, i opremu, i zalihe robe, i zemljište na kojima su pogoni. I zato sam ja stigao ovde, a vi ste tu, gde jeste.