Oduzimanje prava govora

Vreme je da gospodin Aleksandar Tijanić zapeva (što obećava u slučaju da bude smenjen ili kažnjen zbog emisije „Svadba 48 sati“), jer da se u ovoj zemlji poštuje rodna ravnopravnost, on ne bi mogao biti ni novinar javnog servisa RTS, kao ni bilo kog pristojnog medija, a kamoli generalni direktor javnog servisa. Kada je 2004. godine grupa feministkinja – IPMM (Inicijativa protiv mizoginije u medijima) podnela krivičnu prijavu protiv Željka Mitrovića i TV Pink zbog vređanja žena u emisiji Ne može da škodi (tužba se još razvlači pred sudom, ali su Željko Mitrović i TV Pink shvatili poruke feminističke javne kampanje i podnete tužbe i prestali su da emituju pomenutu emisiju), u odbranu TV Pink ustao je – ko bi drugi do Aleksandar Tijanić. U polemici koju sam sa njim vodila na stranicama NIN-a – ne treba da naglašavam da je to bilo pod potpuno neravnopravnim uslovima, jer su moji tekstovi neprimereno skraćivani – jedan od odgovora gospodina Aleksandra Tijanića bio je: „Umukni, avetinjo!“
I tada se gospodin Tijanić iskazao kao osoba sklona nasilju. Prvo što se ženi događa u lancu nasilja je oduzimanje ženi prava govora. U odgovoru sam objasnila mehanizam muškog nasilja protiv žena. Tijanićevi pajtosi iz NIN-a su, da čovek ne poveruje čak preko Australije (ne zaboravimo da je jedan od njih u to vreme naš ambasador u Australiji) pronašli zagovornicu Tijanićevih ideja.
Savet Evrope je Inicijativu protiv mizoginije u medijima smatrao jednim od najvrednijih ženskih projekata u Jugoistočnoj Evropi i pozvao nas je da na Međunarodnoj konferenciji o tretmanu ženskih ljudskih prava u medijima u Skoplju govorimo o našim iskustvima. Između ostalog, učesnice konferencije interesovalo je kakve posledice su pretrpeli zagovornici mizoginih poruka. Tih dana je gospodin Tijanić izabran za generalnog direktora javnog servisa RTS, pa je to bila jedna od direktnih posledica njegovih mizoginih angažmana.