Onako, burazeru, prijateljski

Borka Pavićević U vreme najveće ovdašnje nacionalističke i ratne euforije, u Večernjim novostima beše objavljen tekst o Branislavu Nušiću kao izdajniku. Mnogo mračno i karikaturalno je opisivao pripadnike i mentalitet srpskog naroda. Odveć je bio kritičan, tvrdio je autor.
Gledam pre neko veče Milutina Mrkonjića (Utisak nedelje) i zaista ne mogu, a da ne mislim na velikog pisca. Ratko Mladić je za mene heroj, rekao je, ali kakve to veze ime sa onim što se sada zbiva, svi mi treba da se dogovorimo kako zajednički da živimo i upravljamo državom, pa, pobogu, svi smo mi dobri ljudi, pošteni, jeste da pripadamo različitim strankama, imamo različita mišljenja, pa zar je to prepreka da se dogovorimo i da krenemo u budućnost.
Pa dobro, sve što je bilo, nije to najgora stvar na svetu, ako se malo međusobno razumemo i slušamo, sve će biti u redu, evo ja se ne slažem, pa šta, nije to važno, nije važno šta ja to sada radim, ja sam poslanik.
Hej, burazeru, hej, pa daj da te malo podržim, da te šopim rukom po nadlaktici, onako, brate, prijateljski, drugarski, svi smo mi ljudi, šta se kačite oko nevažnih stvari, bilo pa prošlo, baš je udobno ovako sedeti i meškoljiti se, naginjati se, dobrohotno, prijateljski, sve se može.
Nema veze što me vi ne volite, volim ja vas, ja sam taj koji će preći preko svega, ma sve ću da vam oprostim, samo nemojte da cepidlačite, evo dobauljaću do vas da vas poljubim, da vas zagrlim, da vas prihvatim, da svi sarađujemo i da se veselimo. Pa to je tako ljudski, čoveku se omaknu greške, ali ljudski je grešiti, svi mi grešimo i svi se mi popravljamo, samo da ne košta ništa, samo da se sve prevaziđe, da se legitimira, da se preživi, zajedno sa Ratkom, tako treba, pozitivno, konstruktivno, malo sa partijom, malo bez partije, malo kao vernik, kao sledbenik, kao odani član, malo kao pojedinac, sa ličnim uverenjima, sa uverenjima šire zajednice, sa skupštinskim uverenjima koja su ponekad i lična, a ponekad se ne slažem, ali to je, burazeru, demokratija i to je, burazeru, diplomatija, sa iskustvom, vi ste mladi ljudi, pa mogu i savet da vam dam, kao stariji, kao iskusniji, kao ovovremeni čovek za sva vremena. Ej, moj druže beogradski.
Genije je čovek koji je smislio karakter Alekse Žunjića. Zamislite da umesto natpisa „Bulevar Ratka Mladića“ ispišemo „Bulevar Alekse Žunjica, sreskog špijuna“ ili „Bulevar Đoke Promincle“, „Gospođe Ministarke“.
Sred reciklaže svih, ama baš svih pojmova, red je da i dramski junaci dobiju svoje ulice. Pa to je tako simpatično, kreativno, kulturno, civilizacijski.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu igra se „Hamlet“ Viljema Šekspira u režiji Dušana Jovanovića. Idite da vidite kako Branislav Lečić igra Klaudija. Koji jeste da je ubio brata rođenog, ali zašto bi to bilo najvažnije. Pa zašto princ Hamlet ne može da pređe preko toga, ubijeni kralj i brat bio mu je otac, pa šta. I sada ta činjenica treba da pokvari svo naše slavlje, i kraljevanje, i sadašnji odnos sa Gertrudom, koja jeste da je žena pokojnog kralja, ali sada je moja žena, i jeste da je majka Hamletova, ali ni to nije presudno.
Bilo pa prošlo, sada su važni interesi Države i zašto sada uznemiravati podanike, unositi zabunu, raspravljati šta je bilo. Šta se taj mladić, Hamlet, nateže oko tih stvari, umesto da lepo živi, evo svi ga mi volimo, i društvo smo mu doveli, Rozenkranca i Gildesterna, mlade ljude, njegove prijatelje, sa kojima može da se zabavlja, nema veze što oni mimikriraju ulogu mladih ljudi, nema veze što su umesto tih mladića mogli da budu neki ozbiljni mladići, sa više znanja i sposobnosti rasuđivanja, pa da zaista nešto i urade. I još se sada oko svega toga iznurujemo, preganjamo i proganjamo. Hoćete da se svetite, svašta.
Pa mogu da sviram i na fruli i na vama, iako pojma nemam.
I pozorište sam vam doveo, a vi sada hoćete da mi nešto spočitavate, da me provocirate tom „Mišolovkom“. Nije, brate, burazeru, pozorište ovde zbog provokacije, već zbog eutanazije.
Eto, tako se tipovi pretvaraju u arhetipove, dramski junaci u svakodnevne i žive karaktere. Pristojnost u laž i hipokriziju, nedopustivo u dozvoljeno i poželjno, besprimerno u primerno, bezočno u poželjno. Važno je da svi mi kulturno i tolerantno razgovaramo, da se ne upotrebljavaju ružne reči, da sve bude na civilizacijskom nivou. Najbolji od svih svetova.