Poštovana novinarka Katarina Živanović mislimo da je, ako je suditi po njenom članku, izvela netačan zaključak o tome da su „Sagovornici Danasa saglasni da je Srbija, jedina sa ocenom B, zaslužila visoku poziciju kao zemlja sa antifašističkom tradicijom čije institucije ulažu napore da se zločinci iz Drugog svetskog rata izvedu pred lice pravde“. Sve ono što u tom članku iznosi Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, a svedoči o brojnim stvarima koje nema potrebe ovde ponavljati, u neposrednoj je suprotnosti za pomenutim zaključkom novinarke K. Živanović.
Naravno, ako se ona pri tom oslonjala na ocene i rasuđivanja istoričara Čedomira Antića, onda njen zaključak deluje ubedljivije. Istoričar Antić, u saglasju sa mnogo puta publikovanim razmišljanjima, i u ovom članku ostaje dosledan svojim pogledima: „Nažalost iz prilično niskih političkih razloga određeni naši građani i pojedine organizacije učinili su mnogo da tokom proteklih godina naknadno predstave Srbiju kao državu u kojoj se negira Holokaust ili rehabilituje fašizam. Tako nešto nije tačno…“ Poznavajući Antićeve stavove, posebno njegova razmišljanja o Nediću i njegovom vremenu, mi smo sledeće reči gospodina A. Nećaka, doživeli upravo kao obraćanje tom istoričaru: „Smatra se da je komunizam kriv za sve i izvor svakog zla, te se u pokušaju rehabilitacije njegovih žrtava prave heroji koji su i sami činili zločine. Ne zna se tačan broj rehabilitovanih niti zahteva za rehabilitaciju. Među njima mnogi to ne zaslužuju. Bio bih jako zadovoljan kada bi država zauzela jasan stav o tim ljudima, posebno o Dimitriju Ljotiću i Milanu Nediću… Možda je Nedić spasao Srbiju… ali je u vreme njegove vlade ‘Srbija postala slobodna od Jevreja’.“
Ne treba, po našem dubokom ubeđenju, iz „pozicije B“ u izveštaju Centra Simon Vizental, i to za vrlo ograničen period, izvlačiti, posle svega što se dogodilo u našoj Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, nikakve samozadovoljne zaključke, o čemu, na svoj način, govore oba gospodina, i Č. Antić i A. Nečak, svako na svoj način i iz svog ugla.
U tom tekstu nema, valjda zbog njegove prirode, ni zločina ni zločinaca zbog kojih će za sva vremena Srbija morati da drži pognutu glavu. U današnjoj Srbiji se, bez ikakvog ustezanja, vodi kampanja za rehabilitaciju Draže Mihailovića, komandanta koji je potpisao naređenje da Muslimane u Istočnoj Bosni treba „istrebiti“, i dobio izveštaj od svog potčinjenog da je to monstruozno naređenje izvršeno. U toj zemlji menjaju se nazivi ulica i ruše spomenici heroja antifašističkog partizanskog rata, izjednačavaju nacisti sa komunistima, iako su ovi poslednji našu zemlju uvrstili u slavnu „Antihitlerovu koaliciju“, spasioca sveta od nacističke pošasti… No, ne zazivajmo zlohuda vremena, neka nam ovde bude dopušteno da, za trenutak, upozorimo na opasnost od Hitlerove senke koja nikako da potpuno iščezne sa lika Srbije.
Radoslav Đerić, član rukovodstva Saveza antifašista Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
