Osnova za bolji početak

Gorica Mojović Ko god na kraju dođe u Ministarstvo kulture, mogao bi za početak samo krenuti po ovim tačkama. One verovatno nisu jedine i nisu dovoljne, ali nisu pogrešne.
1. Novi zakoni
Stvaranje sistema u kulturi kroz donošenje zakonskih rešenja: osnovnog zakona iz oblasti kulture, kao i ostalih propisa kojim bi se regulisali odnosi u svim oblastima – izdavaštvo, bibliotekarstvo, pozorište, film, zaštita kulturnih dobara… To je preduslov za sprovođenje neophodnih reformi i u ovoj oblasti, promenu postojećeg koncepta organizovanja, finansiranja, podsticanja stvaralaštva;
2. Formiranje „kulturne mape“ Srbije
Neophodno je evidentirati umetničke i kulturne potencijale (kulturna dobra, objekti kulture, manifestacije, talentovani pojedinci, kulturno-turistički potencijali). Na osnovu takve mape sačiniti strateški plan razvoja kulture Srbije;
3. Formiranje Nacionalnog saveta za kulturu
Nacionalni savet trebalo bi da se bavi strategijom razvoja kulture Srbije. Pored njega treba formirati i niz drugih kompetentnih komisija, odbora. Neophodno je angažovanje i uključivanje kompetentnih, stručnih ljudi u procese donošenja odluka, vođenja kulturne politike i korišćenje sredstava namenjenih kulturi;
4. Decentralizacija i ravnomerni razvoj kulture na celoj teritoriji Srbije
Svaki grad i svako mesto u Srbiji upravo kroz kulturu može da iskaže neku svoju specifičnost i zadovolji kulturne potrebe građana. Ministarstvo kulture u saradnji sa lokalnim samoupravama upravo treba da radi na podsticanju kulturnog razvoja i podizanju kulturnog nivoa u svim sredinama. Posebnim merama podsticati stvaralaštvo i kulturne posebnosti naroda i nacionalnih manjina koje žive u Srbiji;
5. Ravnopravan tretman svih oblasti stvaralaštva
Ne sme se dozvoliti da od afiniteta pojedinih ministara zavise sredstva koja će biti namenjena određenim oblastima kulture i stvaralaštva. Nije prihvatljiva podela na „tradicionaliste“ i „moderniste“ i svrstavanje u političke tabore pojedinih umetnika i stvaralačkih pravaca. Autentičnost, originalnost, estetska vrednost, studioznost – samo su neki od bitnih kriterijuma za vrednovanje dela i projekata;
6. Plansko i racionalno trošenje budžeta za kulturu
Sredstva koja se poslednjih godina izdvajaju za kulturu nisu beznačajna, naprotiv, ali se troše bez plana, kriterijuma, strategije, u zavisnosti od dobre volje ili razumevanja ministra kulture. Stvara se utisak da je para za kulturu malo, a svake godine deo budžeta ostane nepotrošen, ili usmeren na beznačajne projekte. Zato rezultati nisu vidljivi;
7. Obnova, izgradnja i opremanje ustanova kulture
Objekti, oprema, viši tehnički standardi preduslov su za kvalitetne programske sadržaje. Nema dobrog koncerta na lošem klaviru, prave predstave sa dva reflektora, izložbe sa lošim osvetljenjem, filma bez dobre projekcije i tona… Publika stiče potpuno pogrešnu predstavu o tome šta je kvalitetan umetnički program;
8. Formiranje posebnih fondova za podsticanje stvaralaštva
Neophodno je ustanoviti kriterijume i instrumente razvoja i podsticanja svih oblasti stvaralastva: izdavaštva, muzike, likovnog i primenjenog stvaralaštva, dramskog, itd. Dosad su sredstva, i to ogromna, ulagana u igrani film i ni u jednu drugu oblast;
9. Obezbeđivanje posebnih fondova za mlade talente
Sredstva bi bila namenjena njihovom školovanju, usavršavanju, učešću na prestižnim međunarodnim takmičenjima, nabavci sredstava za rad: računara, instrumenata, opreme itd.
10. Saradnja ustanova, organizacija i asocijacija na teritoriji Republike Srbije
Potrebno je umrežavanje organizacija po srodnosti delatnosti, razmena iskustava, programa, pomoć u zajedničkom plasmanu uspešnih i kvalitetnih programa;
11. Uključivanje u međunarodne organizacije i asocijacije
Apsolutno je neophodno i u oblasti kulture pribaviti najpre informacije, a potom početi i sa primenom standarda Evropske unije i u oblasti kulture. Kao što ekonomija, poljoprivreda, zdravstvo, obrazovanje imaju propisane standarde koji važe za članice Unije, propisani su standardi i za oblast kulture. Izuzev Narodne biblioteke Srbije, koja je započela primenu standarda, ni u jednoj drugoj oblasti nema ni elementarnih informacija. Ti standardi nisu bitni samo sa stanovišta uslova koje treba da ispunimo za ulazak u Evropsku uniju, već i stanovišta boljih uslova i efikasnijeg rada;
12. Saradnja sa sindikatima
Ta saradnja treba da ima za cilj poboljšanje, kako materijalnog položaja zaposlenih u kulturi tako i poboljšanje položaja samostalnih umetnika kroz redovnu isplatu honorara, zaštitu autorskih prava, zakonsko regulisanje oblasti penzionog i zdravstvenog osiguranja;
13. Potpuna javnost rada Ministarstva kulture
Javnost se obezbeđuje kroz uključivanje u rad odbora, komisija i saveta većeg broja stručnih ljudi, kroz javno saopštavanje mera i postupaka, redovno izveštavanje o utrošenim sredstvima i kriterijumima za njihovu dodelu;
14. Uspostavljane sistema estetskih i etičkih vrednosti