Otkud ponovo devizni zrikavci

Prof. dr inž. Milun J. Babić Ko je ovih dana prolazio beogradskim ulicama, mogao je da na ranijim „elitnim punktovima za razmenu dobara i usluga“ čuje poznato, ali ipak malo modifikovano, zujanje i grgoljenje: „e-vri, e-vri, e-vri…“ Zašto u srbijanskim gradovima počinje da „e-vri“, kada nas čuvari državne kase sve vreme ubeđuju da je zvanični kurs evra veoma plivajući, da se njegova vrednost određuje kao i u svim ekonomski stabilnim zemljama, da vrednost evra niko ne može prognozirati, da je to stvar ponude i potražnje, da su naše finansijske institucije najsvetlije što nam se dogodilo od oktobra 2000, da su finansijski magnati-kriminalci saterani u buvare…
Šta je razlog što „devizni zrikavci“ sa malo izmenjenom pesmom, ponovo, i iz dana u dan sve glasnije, počinju da se oglašavaju sa trotoara? Da li, možda, politički i drugi protivnici čuvara državne kase i reformatora finansijskog sektora pokušavaju da im zadaju poslednji i ključni udarac isturajući na ulice, preko ranije uhodanih kanala, i poslednji evro i/ili dinar iz svog, od duge neupotrebe ubuđalog, ćemera. Ili su, možda, u pitanju izanđali zidovi prenaduvanog balona koji su doskora uspevali da izdrže reklamersko-medijski i sve druge pritiske, pa su u predizborno vreme počeli da propuštaju i da na ulice ispuštaju „finansijsku dušu“ domaćeg finansijskog sistema? Da, možda, ne počinju da, u neželjenom obliku, na ulicama izbijaju prve, „neočekivane“, posledice realizacije Nacionalnog investicionog plana, sa kojim se neki od naših političkih prvaka toliko ponose?
Neki moji poznanici sumnjaju da na ulicama počinje da „e-vri“ zbog enormno velikih, a pristiglih, kamata na prošlogodišnje dinarske zapise Narodne banke Srbije. Ima i onih koji će se kleti da su aktuelni „devizni zrikavci“ na ulicama posledica enormno velikih ulaganja u finansijske kampanje dvadesetak političkih takmaca za poslanička mesta u Skupštini, i nemušte saglasnosti koju su neki od njih dali svojim finansijerima da rupe u budžetima nastale usled „donacija i poklona za kampanju“ mogu popuniti uz pomoć „deviznih zrikavaca“! Nije malo ni onih koji su sve vreme sumnjali da je velika priča o uspeloj reformi srbijanskog bankarskog sektora neosnovana, i da je potreban samo mali poremećaj društvenih okolnosti pa da opet sve bude po starom, tj. da deo bankarskog sistema, ponovo, postane centar i generator inflacije. Nisu retka ni mišljenja nekih dežurnih sumnjala, koja su još pre tri meseca kolala čaršijom, da će do „e-vrenja“ na ulicama uskoro doći, jer će oni koji su napustili vladu pokušati da generisanjem „kontrolisanog“ predinflacijskog stanja pokažu kako se bez njih ne može, i da su oni koji su ostali u vladi nedorasli poslovima finansija i ekonomije.