Vremena su se promenila. Nekada u selu nisi mogao da se oženiš ako nisi služio vojsku. Ali, bilo je i drugih motiva, kao što je vojnička tradicija, poštovanje zemlje i ekstrapoverenje u instituciju zvanu JNA… Danas, kad jedna srpska majka koja ima regruta ne može ni da zamisli da njen sin svaku noć spava s desetak i više Albanaca – kao što ni albanska ne može da zamisli suprotno – treba se podsetiti da su nekada momci i iz dijaspore, svih „naroda i narodnosti“ dolazili s ponosom da služe vojni rok u zemlji.
Vremena su se promenila. Nekada u selu nisi mogao da se oženiš ako nisi služio vojsku. Ali, bilo je i drugih motiva, kao što je vojnička tradicija, poštovanje zemlje i ekstrapoverenje u instituciju zvanu JNA… Danas, kad jedna srpska majka koja ima regruta ne može ni da zamisli da njen sin svaku noć spava s desetak i više Albanaca – kao što ni albanska ne može da zamisli suprotno – treba se podsetiti da su nekada momci i iz dijaspore, svih „naroda i narodnosti“ dolazili s ponosom da služe vojni rok u zemlji. U međuvremenu se desilo što se desilo.
Nekada je u Srbiji ispraćaj regruta na vojni rok, logistički maltene bio u rangu veće svadbe. Sad se i to promenilo. Suviše je bilo poraza, zaumnih ciljeva, raseljenih, mrtvih, obogaljenih, suviše „nesrećnih slučajeva“, a što je najgore – najviše onih zaboravljenih. Uprkos pojedinim zakletvama, u Srbiji je primetno odsustvo vojničke motivacije. S neminovnošću modernizacije i racionalizacije, Srbija napušta svoj tradicionalni koncept „narodne“ vojske i uvodi profesionalnu. Pre neki dan, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Zoran Jeftić, izjavio je da će profesionalizacija vojske biti završena do 2010. i da se sledećih godina očekuje „lagano smanjenje pozivanja regruta“. Jeftić je na skupu „Vidovdanski dani dijaspore“ rekao i da bi u oktobru ove godine pred Skupštinom Srbije mogao da se nađe Predlog zakona o vojsci i odbrani, i da je njim predviđeno uvođenje otkupa vojnog roka za vojne obveznike koji žive u inostranstvu. Tamo živi oko 44.000 regruta, i ako bi bili cinični mogli bismo reći da će se budžet popunjavati i na ovaj način. Valjda se pretpostavlja da oni koji žive u inostranstvu imaju dovoljno para, pa im neće biti problem da otkupe „slobodu“.
Ali, šta ako tamo neki regrut ipak samo pere sudove, pa tih para nema? Da li će on biti diskriminisan? Takođe je pitanje da li će i regruti i zemlji moći da otkupe vojni rok, što povlači novu diskriminaciju. Posebno je bizarno situaciono pitanje zašto neko mora da ide u vojsku, ili da otkupljuje vojni rok, kad će se ovakva regrutna vojska za koju godinu ukinuti? Ali, i oni koji su služili JNA, 1988. recimo, mogu da se pitaju, zašto su je služili kad je koju godinu kasnije nestala i vojska i država.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
