Pandemisanje

Srednjovekovne pojave kuge gotovo da su bile redovna pojava. Kada su se sredinom 14. veka sa italijanskim trgovcima na obale Sicilije iskrcali i kugom zaraženi pacovi otpočela je zaraza kuge koja je za nekoliko godina odnela za sobom trećinu ondašnjeg stanovništva Evrope. U to vreme Evropa je imala između 75 i 100 miliona ljudi. Srbija je tokom nesrećnog 20. veka po nju takođe imala gorkih iskustava sa zaraznim bolestima. Nakon napada Austrougarske na Srbiju u leto 1914. i velikih sukoba na Ceru i Kolubari zima je ratom namučenom narodu donela tifus od kojeg je stradalo nekoliko stotina hiljada ljudi. Pandemije su se javljale i tokom 1957. i 1968. godine. Dakle, ovo nije prva pandemija sa kojom se suočavamo. Bilo ih je u prošlosti, biće ih i ljudska vrsta opstaje. Dokle, niko ne zna.

Izbijanje pandemije sa sobom nosi čitav niz pitanja od kojih je najvažnije kako se izboriti sa njom. Odgovor je jasan. Svi smo uključeni, svi moramo svest i odgovornost podići na viši nivo, medicinski sistemi sveta moraju delovati sinhronizovano. Globalni problemi moraju imati globalan odgovor. Pandemija će proći, ali moramo kao društvo izvući pouke i shvatiti da smo i mi deo globalnih dešavanja 21. veka. Što pre to shvatimo lakše ćemo izaći iz začaranog ex YU kruga. Pitanja o svojini nad teritorijom, ulovu riba i granici na moru, entitetskog ili nekog drugog načina glasanja postaju benigna posmatrana sa globalnog nivoa. Svi lideri regiona, političari od integriteta, kao i svi drugi faktori prisutni u javnosti na svim nivoima moraju razvijati globalnu svest kod građana. Teško je prevazići podele iz prošlosti. Zaboraviti žrtve, izbegle, raseljene i unesrećene. Trajaće sećanje, neće se i ne treba da bude izbrisano, ALI moraju se svi nesporazumi prevazići jer za egzistenciju i opstanak u Darvinovoj areni nema mesta za nerazumevanje vremena u kojem se živi. Puno smo vremena izgubili, više nemamo bonusa. Naše lokalno delovanje mora biti podstaknuto globalnim razmišljanjem radi obezbeđivanja izvesne budućnosti. Ako i pandemija ili neka druga nepogoda dovedu do kraja ovu našu planetu, najmanje što zaslužujemo jeste da bar znamo šta nas je snašlo.

Radovan Fancuski, profesor Zrenjaninske gimnazije