Četvrta premijera ovogodišnjeg 43. Bitefa, predstava „Airport kids“ gostiju iz Lozane „oduvala“ nas je u duhu one sjajne sentence koju je izgovorila jedna ovdašnja rediteljica, da pozorište mora da dodirne mozak i dušu, a da redosled nije bitan.
Nismo sigurni koliko je u dupke punoj sali prisutnih gledalaca zaplakalo nad sudbinom sopstvene dece u trenutku dok su na sceni deca-glumci, štićenici Međunarodne škole iz Lozane, pevali pesmu o toleranciji okruženi teatarskim metaforama beznađa, merkantilizma, nacionalizma, globalizma, šovinizma, rasizma… Licemerje kojim su okruženi i koga su, nažalost, tako mladi postali svesni – „vrišti“!
Čuje li se odjek te vriske u zemlji u kojoj Vrhovni sud zabranjuje autorima da bez odobrenja citiraju zaglušujuću riku zaštićenih medveda, artikulisanu u jezik koji je, nažalost, i deci razumljiv? Čuje li se odjek te vriske u zemlji u kojoj uvoznim sonarima poslednje generacije tragaju za mrtvim četnicima, sa željom da im kosti otkopaju, a istinu zakopaju? Čuje li se odjek te vriske u zemlji u kojoj goste na smrt prebijaju samo zato što navijaju za „pogrešan“ klub? Čuje li se odjek te vriske u zemlji u kojoj ti isti ljubitelji sporta i razonode, sa sve onako krvavim rukama, a s đonobraznim Obrazom i njima sličnim pseudopatriotskim organizacijama, ruku pod ruku, iz razonode prete da će makljati sve one koji na Sodomu i Gomoru prizivaju (za slučaj da nas opruže, odmah da kažemo kako nismo citirali Amfilohija, daleko bilo, već Bibliju).
A čim spazi da na potop sluti, evropski socijalista, drug Dačić Ivica (u Briselu zvani Hensel) bez Marice, al’ sa Palmicom žiraficom u društvu, odmah je, sve frfljajući tirade o toleranciji, curiknuo i potpisao svojevrsnu kapitulaciju države pred nasiljem, obavestivši nas pri tom da nije gej, što je glede naših interesovanja spram njegove bajkovite pojavnosti informacija od nultog značaja.
U zemlji u kojoj se svi iz samoproklamovanog proevropskog establišmenta, od predsednika države do gradonačelnika Beograda, ubiše telaleći kako su se iz petnih žila založili da se Povorka ponosa održi, ta povorka nije održana.
Predlažem organizatorima Parade ponosa da do sledeće godine naprave istoimeni ulični performans, a selektorima Bitefa da ga uvrste u zvanični program 44. Bitefa. Pa nek se Bradić i Dačić dogovore ko će da ukine Bitef zbog potencijalne interaktivnosti teatra sa publikom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
