Parče kartona

Dve nepomirljive civilizacijske opcije susrele su se u subotu na novobeogradskom Bulevaru AVNOJ; njihovi su sledbenici još jednom potvrdili i da će sintagma dve Srbije koja je pravo građanstva dobila devedesetih godina prošlog veka za građane ove države zadugo ostati usud. Lepljenjem plakata pripadnici najsnažnije parlamentarne stranke, neonacisti, klerofašisti, navijači mitološke provenijencije („1389“) i već etablirana profesorsko – studentska udruženja građana (Obraz, Dveri srpske), uz performans i govor potpredsednika Skupštine Srbije Božidara Đelića, izrazili su svoj moralni stav i bulevaru koji ovih dana treba da ponese ime Zorana Đinđića dali ime najtraženijeg haškog optuženika Ratka Mladića. Potpredsednik SRS Aleksandar Vučić zalepio je jedan plakat sa ovim imenom, učinivši, kao i drugi, delo za koje su njihovi eksponenti već uhapšeni. Liberalno – demokratska partija je u neposrednoj blizini poručila da nigde u Srbiji nema mesta za plakat sa imenom Ratka Mladića. Do sukoba nije došlo, kordon je od kordona razdvajala policija, oživela su sećanja na Kolarčevu i kontramiting.
Ulica u kojoj živi zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić („Menjam adresu!“ – ljudsko pravo) postala je tako još jedan toponim raspolućenosti srbijanskog društva, uz pogrde na račun ubijenog čoveka koji je oličavao modernu Srbiju i uz sumanuto veličanje jednog čoveka ozbiljno optuženog za teške ratne zločine. Tako je „parče kartona“ o kojem je govorio potpredsednik SRS Aleksandar Vučić kao o razlogu „hapšenja dece“ postalo još jedan od nakaznih artefakata koji svedoči o pogubnoj snazi nacionalističko-ekstremističkih ideja u Srbiji.
Ratko Mladić je pred Haškim tribunalom optužen za genocid, ubistvo više od sedam hiljada Bošnjaka, uspešno se skriva 12 godina, a sva je prilika i duže će. Od njegove slobode zavisi budućnost mladih koji nose majice sa njegovim likom i ne postavljaju pitanja vezana za patnju žrtava. Stranke koje su organizovale lepljenje plakata ne žele da im kvare mladost nekakvim navodnim istinama o žrtvama koje su pobijene beogradskom kadrovsko – logističkom spregom. I dalje se nudi vučelić-milanovićevski pogled na ratove u bivšoj Jugoslaviji i blaženi mir zaborava.