Parlamentarizam pod šljivom

Ilija Marković Poslovnik o radu – poslanici o poslovniku. Ponavlja se stara priča. Od nove ionako nema vajde. Ponavljanje je, ponavljanje je mater (!) studiorum: ako izgubite godinu u školi, ponavljate razred; ako ste u vlasti, ponavljate mandate.
Vreme teče, ono vas otkucava i kad otpadnu kazaljke. U cajtnotu smo baš zato što imamo vremena za sve vas. Da alarmni uređaji nisu pokvareni, davno bi vam-nam odzvonilo.
Ko reklamira povredu poslovnika, propagira ozlede na radu najvišeg, najvećeg, najglomaznijeg, najskupljeg zakonodavnog tela. Na pozorišnoj sceni daske život znače, na političkoj – isto, daske od kojih je govornica. Za govornicu se ne izlazi bez nužde. Nužda zakon menja ukoliko je nacrt na dnevnom redu. Mala je uvertira u veliku. Otkad je politika veština mogućeg, demagogija je veština obmanjivanja. Ako je partijska linija zbir tačaka dnevnog reda, parlamentarna demokratija je reda radi.
Kad se digne odgovornost na najviši nivo: vlada odgovara parlamentu – on njoj. Ako ona ne može bez njega, ni on ne može bez nje. Odnosi su idealni. Ne mogu biti bolji. Kad skupljaju letinu, kohabitiraju kao srp i čekić: jedan lupa – drugi žanje uspehe. Prema kontroli leta, za njih nema zime.
Što se tiče zabrane izvoza pšenice, ova prinudna mera neće pogoditi samo one koji melju gluposti za govornicom. Naravno, što se više melju, gluposti su veće.
Ko namiguje oku kamere, upali mu se lampica: „Snima se!“ Kakvo je stanje stvari u TV kutiji, takvo je stanje duha u Pandorinoj. Ko ima mušicu u glavi i daljinski u ruci, drži vas na nišanu.
Kad svi govore jedno te isto, svako misli drukčije. Da trbuhozborci godinama ne simuliraju parlamentarizam, demokratija bi se primila od prve. Kad iz prve pređe u ruke drugog, cigla se afirmiše kao temeljac. Dok se biračko telo ne opasulji, poslanici će se sprdati sa demokratijom. Nastave li da nam prosipaju pamet, neće im ostati ništa. Ako je kritičko mišljenje „u velikoj manjini“, da li je akcenat na „velikoj“ ili „manjini“? Poslanici, budite parlamentarni! Ne budite svoju savest!
Kad operisani od stida usaglase stavove, začelje igra kako čelo svira. Ko je na repu događaja, nema primedbe na veličinu poslednje rupe, no na kvalitet vazduha.
Srbija je na putu da dođe sebi. Zbog radova na putu u kapitalizam, pređite na drugu stranu – našu. Drugi put biće bolje, bolji. Prvoga nema.