Penzioneri u prinudnom medijskom mraku

Mnogo je bilo predloga i obećanja, a veoma malo konkretnih dela.

Nažalost, starost se ne može izbeći, a ona je za mnoge ljude, manje ili više, ružna i tužna.

Fizički izgled i smanjenje fizičkih mogućnosti i sposobnosti nisu glavni problemi.

U skladnim porodicama i u normalnim društvenim uslovima, kada i porodica i društvo iskreno vode brigu o starima, i taj deo života može biti dostojanstven, lep i srećan, a bake i deke mogu da uživaju okruženi unučićima.

Bake i deke su često i stožer porodice i održavaju porodicu na okupu i u ljubavi.

Glavni problem starosti je veći ili manji gubitak mentalnih mogućnosti i sposobnosti.

Ako porodica i društvo to zanemare i ne kompenzuju na odgovarajući način, starost neizbežno postaje teška i ponižavajuća. Savremenu visoku tehnologiju i digitalizaciju veći deo starije generacije ne može uspešno savladati i pratiti pa je time skoro i isključena iz svih važnijih događaja u društvu.

Zbog toga i ne mogu realno sagledati i oceniti sva dešavanja, iako ona neminovno i presudno utiču na njihov život i život njihove porodice i potomaka. Ako se tome doda i materijalna, finansijska beda, sa kojom se veći deo ove populacije svakodnevno nosi, onda su njihove nevolje prevelike i ne mogu ih svojim fizičkim i mentalnim sposobnostima shvatiti i savladati.

U takvim okolnostima, ogromna većina ove populacije nema prilike da ode dalje od svoje neposredne okoline i da vidi i čuje šta se realno događa u našem društvu i svetu. Glavni, često i jedini, prozor kroz koji ova populacija vidi društvo i svet u kojem živimo su režimske televizije i tabloidi.

To naročito važi za penzionere koji, bez nekih posebnih dnevnih obaveza, veći deo svoga vremena provode uz televiziju i listanje tabloida, ukoliko im materijalne mogućnosti i to dozvoljavaju.

Svakodnevnim i celodnevnim lažima kojima aktuelna vlast i njeni podanici, preko svojih medija bombarduju javnost, su jedine informacije koje dolaze do starijih, pogotovo u unutrašnjosti.

Svi veliki porazi i neuspesi u društvu i državi predstavljaju se kao pobede i veliki uspesi.

Korupciju, kriminal, materijalnu i duhovnu bedu, kao i izdaju državnih i nacionalnih interesa, vlast svesno skriva i ko god na to ukazuje izložen je brojnim neprijatnostima i klevetama i proglašavan izdajnikom, stranim plaćenikom i slično.

Stariji, čije su mentalne sposobnosti biološki smanjene i kojima su režimski mediji jedini izvori informacija, nemaju mogućnosti da saznaju istinu, ostavljeni su bez ikakvog izbora i prihvataju sve što im brojni, beskrupulozni političari saopštavaju preko medija.

Raspamećeni svakodnevnim lažima, prenaglašeno lažnom brigom o starima i deci i bednom, ponižavajućom novčanom pomoći pred izbore, nisu u stanju da shvate i prihvate istinu i porazne činjenice na koje im ukazuju njihova deca i unuci. Ovakvim obmanjivanjem starije populacije, međugeneracijski jaz se opasno produbljuje i kida prave porodične veze i harmoniju.

Bake i deke, kojima su korumpirani političari namenili ulogu korisnih idiota, nisu svesni da podržavaju sve ono što je protiv interesa njihove sopstvene porodice, dece, unuka i svoje države, i da time nesvesno teraju svoje unuke da iz svoje zemlje beže u tuđinu, u veliku neizvesnost.

Ima li šta tužnije i ružnije?! Umesto da država i vlast obezbede što povoljnije uslove za život populacije trećeg doba, nad njom se vrši mentalni genocid u interesu predstavnika odnarođene kriminalne vlasti na svim nivoima.

Autor je naučni savetnik