Politika, pozorište i knjiga

Gordana Logar Kad je još pre dve nedelje prijatelj iz Njujorka zamolio da po vašingtonskim knjižarama pokuša da se pronađe knjiga eseja britanskog filozofa I. Berlina „Ruski mislioci“ (prvi put štampana 1978) pošto je u Njujorku rasprodata, iznenađenje nije bilo malo. Čovek je kolega, sav zarinut u dnevno beleženje i komentarisanje političkih događaja, pa je izlet u Rusiju 19. veka izgledao pomalo bizaran, iako ne luckast bez obzira na Berlinovu filozofiju tolerancije, pluralizma i liberalizma.
Kako je traganje po knjižarama, posebno najvećoj u blizini, Barnsu i Nobelu, ostalo bez rezultata, razlog je ubrzo otkriven i došao kao neverovatan detalj u turbulentnom vremenu američke svakodnevice gde se, kao nikada ranije, svugde i stalno govori o politici. Zbog pogibije malih Amerikanaca, ali i civila u Iraku, terorizma, Patriotskog akta koji u ime patriotizma uskraćuje mnoga ljudska prava baš Amerikancima, čemu su u najvećoj meri svojom politikom proteklih decenija najviše doprineli. Gde se u ovom času kad stalno raste broj onih koji bi da na izborima za dve godine zagospodare Belom kućom vodi računa o svakoj reči i gde rivalstvo političara, naročito demokrata s velikim potencijalom uglednika čija bi trka mogla da se završi i uspešno, još ostaje u sferi uzajamnog uvažavanja. Izlazak iz tog okvira, neopreznošću i bez loše namere na račun senatora Obame, posebno je na svojim leđima osetio takođe kandidat za predsedničku nominaciju senator Džon Bajden pre samo dva dana.
Sve to je, zahvaljujući intelektualnoj, ali i neuporedivo široj, naročito mlađoj, pozorišnoj i čitalačkoj publici, za tren otišlo nekako u drugi plan. Neverovatnom brzinom od kraja novembra do sredine decembra rasprodata je knjiga koja nikada nije bila na listi bestselera ni Njujork tajmsa, niti bilo kojoj drugoj. Knjižari, a i izdavači (britanski Pingvin) bili su potpuno zatečeni sve dok nisu povezali jednu pozorišnu predstavu s jednom knjigom. U njujorškom Linkoln centru bila je u novembru premijera „Putovanja“, prvog dela trilogije „Utopija“ savremenika Toma Stoparda koja je doživela dobre kritike, ali je u pozorišnom programu legendarnog izgleda (Plejbilu), negde pri kraju i prilično „nepodvučeno“, pisac zapisao: ako nekoga interesuje ova tema više o njoj može se pročitati u sledećim knjigama: na prvom mestu su Ruski mislioci (cena 16 dolara), ali i Turgenjevljevi „Očevi i deca“, dela Nabokova, Puškina i druga. Planuli su Berlin i Turgenjev!
Toma Stoparda, Britanca takođe poreklom s Baltika, baš kao i što je bio I. Berlin, ovdašnja najšira publika zna po Oskaru za scenario „Zaljubljeni Šekspir“, ali i po nekoliko Tomi nagrada za drame. Tvrdi se da je s Lukačem radio i na scenariju „Indijane Džonsa“, a i na nekim filmovima o Džejmsu Bondu. U trilogiji „Utopija“ (Putovanje, Brodolom, Spasenje) malo je čega za široku publiku, malo je onih koji znaju anarhistu Bakunjina, Bjelinskog, Plehanova i Turgenjeva, a svi su na sceni, pa se zbog toga i požurilo po Berlinove „Ruske mislioce“. U međuvremenu, u popularnim dnevnicima osim prikaza predstave u Linkoln centru nalaze se citati nekog od revolucionara intelektualnog tipa iz 19. veka. Naročito – možda lako primenljiva na trenutno stanje duha – misao Hercena koga je I. Berlin posebno uvažavao u svojoj istoriji ideja: da je od svih apstraktnih ciljeva u politici važnija sadašnjost i sreća pojedinca i da su to dve ključne odrednice etike, poštenja svakog političara, a sve ostalo samo su prazne reči.
Ili druga o samom I. Berlinu: da je bio protiv komunizma u Rusiji, ali nikada nije podlegao, kako je sam govorio, antikomunističkoj histeriji za vreme hladnog rata, jer se ekstremizam u suštini svodi na slično, ako ne na isto.
I to, ta predstava i ta knjiga, baš kao i 2. februara nošenje crvene haljine i kupovina za malo novca crvene značke u znak podrške zdravstvenim radnicima i akcijama u mesecu borbe protiv srčanih oboljenja kod žena, verovatno su jedna do dve od lepših vesti ovih dana ovde gde svakog časa izađe neka intrigantna knjiga, bilo da je pišu generali, političari, novinari, eksperti iz raznih sfera političkog i društvenog života. U odbranu ili u napad na zvaničnu politiku Vašingtona.