Poslušni buntovnik

Po starom lošem običaju, vlast Slobodana Miloševića nastavlja da se najpre danima i nedeljama, kobajagi, junači pred svetom i odbija razumne sugestije koje odatle stižu, da bi kasnije sve lepo uradila kako se od nje traži. Samo što to tada više nema onaj koristan efekt koji bi imalo da je urađeno na vreme, bez nepotrebnog zatezanja i produbljivanja jaza s međunarodnom zajednicom. Tako je bilo od prvog čina jugoslovenske krize pre više od šest godina, kada se upravo Beograd žestoko opirao ponudama sveta da pošalje posrednike koji bi pomogli zavađenim republičkim rukovodstvima da nađu izlaz iz ćorsokaka. Stranih misija je kasnije, naravno, bilo, ali više nije bilo spasa drugoj Jugoslaviji. Tako je bilo i u narednim činovima krvave jugoslavenske drame. Ne bojeći se izolacije i sankcija, režim u Beogradu je verovao da može oružjem pomerati državne granice, sve tvrdeći da nije u ratu. Posle trogodišnjeg iscrpljivanja stanovništva i ekonomskog sunovrata zemlje, „administrativne“ Avnojske granice priznate su kao državne. Ovo nerazumno inaćenje sa svetom, nastavlja se i dalje. Priželjkujući da mu međunarodna zajednica prizna legitimitet septembarskih izbora koje će znatan deo opozicije bojkotovati, režim bi hteo da se oni odvijaju uz prisustvo međunarodnih posmatrača, ali ne bi hteo da uputi poziv OEBS-u kao zvaničnoj instituciji koja šalje izborne posmatrače. Pozivi su bili upućeni selektivno, uz izuzeće zemalja koje se ovde ne kotiraju dobro. Posle nekoliko nedvosmislenih odgovora da takvi pozivi ne važe, šef jugoslovenske diplomatije Milan Milutinović tek je prekjuče, nepunih pet nedelja pre izbora, uputio zvanični poziv predsedavajućem OEBS-a. O tome s koliko se principijelnosti i doslednosti vodi politika u Beogradu, slikovito svedoči anegdota da je svega par sati pre Milutinovićevog poziva OEBS-u, portparol vladajuće stranke Ivica Dačić kategorički izjavio na konferenciji za štampu da poziv OEBS može biti upućen tek kad se reši pitanje ponovnog prijema Jugoslavije u ovu organizaciju. – Zašto bi Jugoslavija ispunjavala standarde organizacije iz koje je isključena – vrteo je Dačić staru ploču, ne znajući ili praveći se da ne zna da je „tamo gde treba“ odlučeno da je junačenja dosta i da poziv treba poslati. Sa stanovišta vlastitog očuvanja, režim u ovom nadmudrivanju sa svetom, po svoj prilici, i osvoji poneki poen. Držeći sve pod svojom kontrolom, Milošević ima čime da trguje. On je tvorac problema i glavni akter njihovog rešavanja. On je naizmenično buntovnik koji se suprotstavlja pravilima savremene međunarodne zajednice i poslušnik kojem se izdaju zadaci koje treba ispuniti.