Povratak Amerike u svet

Ali, srećom po Sjedinjene Države i svet, dosadašnji napori Bajdenove administracije jasno ukazuju na suprotno.

Bajden je snažno naglasio svoje strateške principe prilikom onlajn govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 19. februara. Ubrzo potom, ministarka finansija Dženet Jelen je rezimirala novi pristup Amerike međunarodnim ekonomskim pitanjima u upečatljivom pismu upućenom ministrima finansija G20. A 3. marta državni sekretar Entoni Blinken je sveobuhvatno pobrojao spoljnopolitičke prioritete administracije.

Ove objave ukazuju na nekoliko doslednih tema, od kojih se nekoliko već ogleda u akcijama nove administracije. Za početak, Bajdenov pristup će biti sistemski, a ne transakcionalan, naglašavajući strateški kontinuitet i koherentnost. Za razliku od Trampa, Bajden neće kineskog predsednika Si Đin Pinga jedan dan nazivati velikim prijateljem a narednog dana opasnim neprijateljem. Niti će o Evropi govoriti kao o većoj pretnji po američku ekonomiju nego što je to Kina, a ubrzo potom je pozdraviti kao važnog saveznika.

U minhenskom govoru Bajden je tvrdio da je svet na prekretnici u borbi između autokratije i demokratije. Izjavio je da je „pokretačka misija“ Amerike da pomogne da demokratija pobedi. Zato što „demokratija hoće i mora da prevlada“, pitanja ljudskih prava će takođe biti važan deo Bajdenovog celokupnog pristupa.

Ali „pokretačka misija“ neće podrazumevati američku podršku promeni režima u inostranstvu, koja je imala posledice u prošlosti. Amerika će umesto toga nastojati da daje primer liderstva i da blisko sarađuje sa demokratskim saveznicima, shvatajući da ne može sama da postigne željene rezultate.

Pod Bajdenom, Amerika će se takođe u potpunosti ponovo uključiti u multilateralni sistem i rad u međunarodnim institucijama, a ne protiv njih. Na primer, SAD su se ponovo pridružile Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015, a 22. aprila Bajden će biti domaćin međunarodnog klimatskog samita na kojem se očekuje da će najaviti ambicioznije nacionalno određene doprinose Pariskom sporazumu. Oni će najverovatnije za cilj imati postizanje neto nula emisije gasova staklene bašte do 2050, i možda njihovo smanjenje za 50 odsto u donosu na nivo iz 2005. do 2030. godine.

Kada bude potrebno, administracija će nastojati da reformiše multilateralne institucije umesto da ih zaobilazi ili ometa. Tako su se SAD takođe ponovo povezale sa Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija i prestale da sprečavaju da Ngozi Okonjo-Iveala, bivši nigerijski ministar finansija i visoki zvaničnik Svetske banke, postane generalni direktor Svetske trgovinske organizacije.

Ove rane primere Bajdenovog sistemskog pristupa na delu treba pozdraviti. Ali to je pristup koji će se suočiti sa naročito teškim izazovima u dve oblasti: ljudska prava i Kina.

Ovo prvo pitanje došlo je u fokus pošto je nedavno objavljen izveštaj američke obaveštajne službe u kojem se jasno implicira da je de fakto vladar Saudijske Arabije, krunisani princ Mohamed bin Salman, poznat kao MBS, umešan u jezivo ubistvo novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018.

Objavljivanje ovog izveštaja ukazuje da se Bajdenova administracija donekle distancira od Saudijske Arabije, i propraćeno je američkim sankcijama prema članovima saudijskog bezbednosnog establišmenta i zvaničnicima bliskim krunisanom princu. Ali sam MBS se neće suočiti sa ličnim sankcijama, što odražava strateški značaj Saudijske Arabije i verovatnoću da će on dugo vladati kraljevstvom.

Aktivisti za ljudska prava su oštro kritikovali ovu odluku. Ali Bajden je postigao pravi balans između osude Kašogijevog ubistva i drugih zloupotreba ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji – osim uvođenja ograničenih sankcija, Bajden je rekao da neće lično razgovarati sa MBS – i prepoznavanja potrebe za saradnjom sa kraljevstvom na teškim regionalnim pitanjima.

Kada je u pitanju Kina, jasno je da Bajdenova administracija vidi ideološko i ekonomsko rivalstvo kao dominantnu odliku bilateralnih odnosa. Ali to neće isključiti saradnju kad god je to moguće i korisno, naročito kada se radi međunarodno važnim pitanjima kao što su klimatska akcija i kontrola pandemije.

Zbog toga što Kina ima potencijal da postane rival američkim mogućnostima uskoro (ako to već nije), SAD će morati da napravi teške kompromise u mnogim oblastima. Bajden će se osloniti na moć davanja primera i istaći uspeh demokratija koje su sposobne da odgovore na zahteve svojih građana. Takođe će naporno pregovarati sa Kinom o tehnološkim i ekonomskim pitanjima, istovremeno ne dopuštajući da jasne ideološke razlike dovedu do otvorenog konflikta.

Kada se radi o ekonomskim pitanjima, pismo Dženet Jelen upućeno njenim kolegama iz G20 označava naglašeni povratak SAD multilateralizmu. Važno je što ono poziva Međunarodni monetarni fond da pripremi plan za novu raspodelu takozvanih specijalnih prava vučenja (SDRs), rezervnih sredstava MMF-a, što je potez koji je njen prethodnik, Stiv Mnučin, blokirao.

Posle sastanka održanog 26. februara, ministri finansija G20 i guverneri centralne banke su zatražili od MMF da razvije takav plan, koji će, nadajmo se, uzeti u obzir potrebu da se primeni moguća alokacija SDRs od 500 milijardi dolara na takav način da korist imaju zemlje u razvoju. To bi mogao da bude prvi korak ka velikoj reformi mehanizma finansiranja MMF-a, koji se previše oslanja na ad hoc pozajmice.

Pismo Jelenove sadrži i dobrodošlu posvećenost SAD radu sa OECD/G20 na Inkluzivnom okviru za Eroziju osnovice i transferisanje profita (BEPS). Izbegavanje poreza i agresivno minimiziranje poreza od strane međunarodnih korporacija, naročito u digitalnom sektoru, predstavljaju najveći fiskalni i izazov za kapital u međunarodnoj ekonomiji. Jelen kaže da SAD takođe imaju za cilj „pronalaženja izvodljivih rešenja na pravedan i razuman način“.

Primenjivanje sveobuhvatne strategije za podsticanje liberalne demokratije i obnovu multilateralizma će neizbežno uključivati mnoge nijanse sive, pošto realnost nameće nepredvidljiva ograničenja. Ali prvi postupci Bajdenove administracije i iskrenost njenih izjava nagoveštavaju da bi ona mogla da postane na međunarodnom nivou najtransformativnija američka administracija u poslednjim decenijama.

Ali, da li će do toga doći zavisi, prvenstveno, od Bajdenovog uspeha na domaćem nivou u podsticanju ekonomskog napretka svih Amerikanaca. Liderstvo pomoću davanja primera počinje kod kuće.

Autor, bivši turski ministar za ekonomska pitanja i administrator Programa za razvoj UN, je viši saradnik na Institutu Brukings

Copyright: Project Syndicate, 2021. www.project-syndicate.org