Pravila važe za sve

Nije jednostavno odgovoriti na pitanje da li banke u Srbiji koriste veliku glad za kreditima pa svojim klijentima pozajmice naplaćuju skuplje nego što bi smele, ili klijenti banaka, ne pitajući koliko kredit košta, neoprezno uleću u zaduživanje. No, sudeći po žalbama koje pristižu na telefon Centra za zaštitu korisnika finansijskih usluga pri Narodnoj banci Srbije, najčešći razlog nesporazuma koji nastaju na relaciji poslovne banke-klijenti i dalje su vezani za obračunavanje kamata i valutnu klauzulu u ugovorima o kreditima.
Mada je prošlogodišnja kontrola centralne banke pokazala da klijenti koji se žale nisu uvek u pravu i da iza postupaka banaka koji im nisu po volji uglavnom stoje čvrste ugovorne obaveze, to ne znači da još nema banaka koje ne samo što u reklamama za svoje proizvode navode nominalnu kamatnu stopu kao mamac za klijente, nego takve kamate prikazuju i u ugovorima. Ali, svojih troškova se ne odriču, nego ih obračunavaju kroz mesečne rate klijentima.
Prošlogodišnja lekcija NBS, koja je izašla u javnost sa imenima banaka koje ne prikazuju efektivne kamatne stope, očito nije bila za sve poučna, pa će izgleda i sada guverner morati da posegne za istom metodom, ma koliko mu to prozvane banke i Udruženje banaka bude zamerilo. A podsetimo, lane je njihova reakcija bila da je iznošenje banaka na stub srama nedopustiv potez i da je – umesto što ih proziva u javnosti – NBS trebalo da u okviru udruženja reši taj problem sa njima. No, ako se žalbe građana i sada odnose na isti problem, čak i da više od polovine njih nije u pravu, siptomatično je da se stvari ponavljaju, kao što se ponavljaju i imena banaka na koje se žalbe odnose.