Pravna sigurnost za investitore

Dr Dejan Jovović Imajući u vidu da je regionalna saradnja suštinski faktor stabilnosti i razvoja u Jugoistočnoj Evropi i integralni deo politike EU prema regionu, a bliži trgovinski odnosi doprinose razvoju konkurentnosti i privlačenju stranih direktnih investicija, a time i povećanju zaposlenosti, ekonomskom prosperitetu i političkoj stabilnosti regiona, dogovoreno je zaključivanje sporazuma o stvaranju zone slobodne trgovine u ovom regionu, slično kao što je CEFTA bio Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja centralne Evrope (Central European Free Trade Agreement). Dosadašnji rezultat liberalizacije i olakšanje trgovine u regionu rezultirao je zaključivanju 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini, što se zamenjuje sklapanjem jedinstvenog multilateralnog Sporazuma zasnovanog na CEFTA principima. Novi sporazum nazvan je CEFTA 2006. radi zadržavanja prednosti renomea koji je stekla dosadašnja CEFTA.
Ovaj sporazum će obezbediti veću transparentnost pravila trgovanja, slobodan protok ljudi, robe i ideja, unaprediti pravnu disciplinu, odnosno poštovanje propisa, omogućiti veća strana ulaganja u zemlje regiona i podići tehnološki nivo proizvodnje i efikasnosti i obezbediti potrošačima viši standard. Budući da povećava stepen pravne sigurnosti za investitore, kao i to da se primenjuju jednostavnija pravila o poreklu robe kroz klauzulu o dijagonalnoj kumulaciji porekla robe, povećaće se mogućnost bescarinskog izvoza na mnogo širem tržištu od sadašnjeg. Praktično, sve su to koraci koji će ubrzati proces pristupa EU i STO svih zemalja regiona.
Izmenjeni Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi – CEFTA 2006 s pripadajućim aneksima, posle četiri runde pregovora potpisan 19. decembra 2006. u Bukureštu od strane Albanije, BIH, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Srbije i UNMIK-a u ime Kosova (kao carinske teritorije) u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Rumunija i Bugarska su od 1. 1. 2007. godine pristupile EU i istupile iz CEFTA, tako da ovo tržište sada obuhvata ispod 30 miliona stanovnika. Novi CEFTA se ocenjuje kao neka vrsta pripreme „za ponašanje“ i konkurenciju na tržištu EU, a najvažnija odredba na koju se obavezuju članice jeste ukidanje međusobnih carina, što će poslovanje učiniti jednostavnijim i ubrzati ekonomski rast, olakšati trgovinu i investicije.
Sporazum CEFTA trebalo je da stupi na snagu 1. maja 2007. godine pod uslovom da sve ugovorne strane, izuzev Bugarske i Rumunije deponuju svoje instrumente ratifikacije depozitaru (Vlada R Hrvatske) do 31. marta 2007. godine. Ako Sporazum ne stupi na snagu za sve ugovorne strane u navedenom roku, stupiće na snagu 30 dana od deponovanja petog instrumenta ratifikacije, što praktično znači da je za to potrebno pet zemalja. Za svaku zemlju potpisnicu koja ratifikuje Sporazum posle datuma ratifikacije pete zemlje, Sporazum će stupiti na snagu 30. dana od dana kada ga ratifikuje. Do tada će primenjivati postojeće bilateralne sporazume, a oni će prestati da važe za zemlju kada počne da primenjuje CEFTA 2006. Sporazum su ratifikovale: Albanija, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija i UNMIK i CEFTA 2006 je stupila na snagu za ove zemlje 26. jula ove godine BIH je trebalo da ratifikuje CEFTA sporazum 31. jula o. g. ali je to odloženo pošto tada nije prošao u Parlamentu. Poznato je da Srbija sa BIH ima problema u sprovođenju bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini. Naime, BIH je prošle godine uvela carine na uvoz pojedinih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije i Hrvatske (40 odsto od MFN), pod uticajem pojedinih poljoprivrednih proizvođača, što predstavlja kršenje sporazuma i principa slobodne trgovine. Pojedini lobiji u BIH traže povećanje ove zaštite i na 100 odsto carine, što je apsolutno neprihvatljivo.
Za Srbiju je važno da hitno ratifikuje CEFTA sporazum kako bi na ministarskom sastanku krajem septembra o. g. nastupila kao punopravni član, a ne u svojstvu posmatrača. Tada se očekuje donošenje pojedinih značajnih odluka za dalje funkcionisanje CEFTA. Zemlje-članice CEFTA 2006. uspostaviće zonu slobodne trgovine u skladu sa odredbama ovog sporazuma i saglasno odgovarajućim pravilima i procedurama STO. Ona će biti utvrđena u prelaznom periodu koji će biti okončan najkasnije 31. decembra 2010. godine. Međutim, principi liberalizacije trgovine industrijskim proizvodima i njihova razmena su u potpunosti slobodni posle stupanja na snagu novog sporazuma, jer je u bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini utvrđen 1. 1. 2007. godine kao datum njihove potpune liberalizacije.
U prelaznom periodu će biti u primeni postojeća lista poljoprivrednih proizvoda iz aneksa bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini koje uživaju određeni stepen zaštite, ali postoji i mogućnost međusobnih odobravanja daljih koncesija do kraja maja 2009. godine. U vezi s obimom liberalizacije trgovine poljoprivrednih proizvoda bilo je nastojanje da se bilateralne liste osetljivih poljoprivrednih proizvoda zamene jedinstvenom listom tih proizvoda što je bilo moguće ugraditi u novi jedinstveni sporazum da je o tom pitanju tokom pregovora bio postignut konsenzus.
Nastavlja se