Pravo glasa građanina Kljajevića

Na lokalnim izborima 1996. predsednik Gradske izborne komisije u Beogradu bio je Goran Kljajević. Njegovo ime je tada postalo poznato široj javnosti po iskazanoj ličnoj i profesionalnoj hrabrosti i znanju kojim je odbranjeno biračko pravo građana da slobodno biraju i da se njihova volja poštuje. Tek su Gonzalesov izveštaj, a potom i čuveni „lex specialis“, potvrdili da je to znanje i ta hrabrost bila pravo ogledalo volje birača Beograda.
Na lokalnim izborima 2008. građanin Goran Kljajević izjavljuje prigovor Gradskoj izbornoj komisiji u Beogradu, jer mu je povređeno ustavno pravo da bira odbornike za gradsku skupštinu Beograda. Goran Kljajević je sada pritvorenik u Okružnom zatvoru u Beogradu, a u sudskom postupku koji se protiv njega vodi, neizvesno je hoće li se na kraju utvrditi da se taj postupak vodi zato što je i kao predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, pokazivao neposlušnost (drugo ime za hrabrost) prema političkoj „eliti“ ili za to što mu tužilac stavlja na teret. Nikome od pritvorenika (ali ni vojnika, zatvorenika a i mnogih drugih), nije omogućeno da glasaju za lokalne skupštine. Jedino je Goran Kljajević izjavio prigovor i ponovo, kao i 1996, započeo borbu za odbranu najosnovnijeg političkog prava građanina.
To što je njegov prigovor Gradska izborna komisija odbacila i to što je Okružni sud u Beogradu odbio njegovu žalbu na takvo rešenje Izborne Komisije ne znači da njegovo, a i prava drugih koji su u istovetnom položaju, nije povređeno. Uostalom, pogledajmo razloge koje presuditelji nude u svojim odlukama. I Komisija i Sud smatraju da je pritvorenik Kljajević, a i drugi (pritvorenici, vojnici itd. ravnopravni i jednaki građani – birači) mogao ostvariti zaštitu svog biračkog prava podnošenjem „zakonom propisanog pravnog sredstva na rešenje o određivanju biračkih mesta na teritoriji grada Beograda za glasanje na izborima 11. maja 2008. (inače jedino objavljenog u Službenom listu grada Beograda br.7/08 od 1. 04. 2008)“. Komisija i Sud smatraju da pritvorenik Kljajević a i drugi… nisu mogli da stvare svoje ustavno pravo i da 11. 05. 2008. glasaju za gradske odbornike jer su to sami skrivili ne koristeći se „zakonom propisanim sredstvom“ protiv odluke kojom su određena biračka mesta.
Autori ovih odluka u svojoj nemoći da ih suvislo odbrane, propuštaju da navedu: kojim propisom se predviđa „zakonom propisano sredstvo“ na rešenje o određivanju biračkih mesta za izbor gradskih odbornika. Tog propisa nema jer da ga ima, onda bi i „zakonom propisano sredstvo“ imalo i svoje ime pa bi ga autori naveli. To da ga nema, znala je i Komisija koja je donela to rešenje (o određivanju biračkih mesta) i objavila ga u Službenom listu grada, jer u objavljenom tekstu rešenja nema pouke o pravnom leku. Dakle, nema ni imenovanja pravnog sredstva na čije ga korišćenje upućuju ista Izborna komisija i sud. Ne treba pomisliti da Izborna komisija namerno nije htela da pouči građane o tome kako da brane svoja prava ili da to nije tada znala, a sada zna. Ovde se radi o naknadno pronađenoj pameti koja je trebalo da posluži da: „pokušamo da se kao Gradska izborna komisija izvučemo iz ovoga“, kako reče jedan od članova komisije, po stenografskim beleškama 34. sednice komisije održane 12. 05. 2008. u raspravi o podnetom prigovoru Gorana Kljajevića.
Od čega je to pokušala i uz pomoć suda uspela da se „izvuče“ Gradska izborna komisija? Od toga da uradi ono zbog čega zapravo i postoji: da pruži zaštitu građanima – biračima, da im obezbedi jednakost u ostvarivanju osnovnog prava da biraju i dobiju onu vlast koja odgovara njihovoj volji. To izborno pravo garantovano je čl. 3. i 52. Ustava RS, čl. 3. i 6. Zakona o lokalnoj samoupravi i čl. 25. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Građaninu Kljajeviću i drugim pritvorenicima, zatvorenicima, vojnicima… uskraćeno je pravo da biraju odbornike, pa im se pružila prilika da se uvere da, iako imaju jednako biračko pravo, budu manje jednaki od drugih građana. Mogli su da glasaju samo za poslanike Narodne skupštine. Dakle, mogli su da glasaju jer je tamo gde jesu, postojalo biračko mesto, birački odbor, a bilo ih je i u biračkom spisku. Njih uopšte ne zanima ko je skrivio to uskraćivanje prava da biraju. Zanima ih kako će reagovati država. Ako se sada i ubuduće ne pruži zaštita pritvorenicima, zatvorenicima, vojnicima – može se očekivati da za ista prava, na nekim sledećim izborima, mogu da budu uskraćene i neke druge kategorije građana: oni koji imaju tamniju put, na primer, ili oni koji ne znaju (dovoljno dobro) srpski ili možda oni koji imaju plavu boju očiju. Društvo koje hoće da bude demokratsko ne sme pristajati na bilo koji oblik diskriminacije, pa makar u pitanju bili pritvorenici, pa makar u pitanju bio i građanin Goran Kljajević. Kao i 1996, gospodin Goran Kljajević ima velike šanse na uspeh samo zato što je i sada u pravu.