Milinko Bujišić Bilo je izbora i izbora, na kojima je učestvovalo naroda i naroda, ali nikad do sada u predizbornima kampanjama nisu učestvovale domaće životinje. I to od najmanjih do najvećih, od pilića do goveda. Često su te životinje bile u prvom planu, a glasači, vlasnici stoke, ostajali su u drugom.
Neko se drznuo da upita zašto su svi lideri navalili da posećuju štale i torove, zašto ne idu u fabrike i među radnike? Jedan, nakrivo nasađeni i večiti opozicionar, koji ima odgovore na sva pitanja, kaže da su sve fabrike zatvorene, a da su radnici na zavodima za zapošljavanje i da tamo ne sme da ode ni jedan lider.
Zapaženo je du su svi lideri prilično savladali zoologiju i većina njih zna da razlikuje kravu od konja, ovcu od svinje. Kad bi se ušlo u detaljnije razgovore mnogi bi pokazali da ne vladaju baš najbolje materijom. Tako je jedan pitao kad se krava prasi, a drugi kad se ovca teli, kad se svinja šiša, a kad ovca linja. Ali, kao i obično, sve se završilo na opštem smehu.
Krave su bile najposećenije. Svi lideri divili su se humanoj ulozi koju su ove plemenite životinje imale i u najtežim vremenima, koja će od izbora zauvek ostati iza nas. One su davale ogromnu količinu mleka i prehranjivale gladno stanovništvo. Jedan lider je obećao da će, ako on pobedi, narediti da se podigne spomenik kravi na nekom planinskom vencu. Takođe je obećao da će, kad on dođe na vlast, te zaslužne životinje jesti mnogo kvalitetnije seno i da će uživati i u svim drugim dobrima, koja će njegova vlast doneti svima, pa i kravama. Lider je zažalio što nema vremena da uzme kravu u naručje i da je njiše i mazi kao što je njegov kolega to uradio sa kučetom.
Inače, posle demonstrirane ljubavi između moćnog lidera jedne stranke i kučeta, kučićima je sve krenulo nabolje. Toliko su se osilili da napadaju sve živo po ulicama, tako da narod ne sme da izađe noću izvan kuće. Čak kidišu i na mačke koje takođe imaju svog favorita u kampanji. Psi se sada vređaju kad ih neko naziva lutalicama, jer smatraju da imaju mesto pod ovim suncem i da će se njihov poniženi status konačno rešiti. Od izbora oni neće biti gladni i prebijeni i neće živeti bez krova nad glavom i po ulicama. Naravno, ako pobedi njihov zaštitnik…
Dirljiv je bio susret jagnjeta i lidera sa imenom od koga jagnjad i ovce imaju genetski strah. Jagnje je skupilo snage da samo priđe lideru sa strašnim imenom i dozvolilo mu da ga pomazi i poljubi. Sve priče o vukovima i ovcama tog momenta pale su u vodu. Čujemo da je sutradan to jagnje izgubilo glavu od jednog drugog lidera, koji je poželeo da pojede baš to jagnje. Ono je, jadno, platilo glavom svoje naivno opredeljenje. Ostala jagnjad izvukla su pouku da treba bežati od politike i od političara.
Svinje kao svinje, one nikome ništa ne veruju. Malo koji lider je uspeo da im se dodvori ili da ih pomazi. Prilikom posete šefa jedne velike stranke svinjcu sve su se svinje sabile jedna preko druge u ćošak. Uzalud je lider pokušavao da ih dozove. Obećavao je bolje uslove za njihov budući kratkotrajni život, ali ništa nije vredelo. Svinje nisu reagovale. Lider je okrivio gazdu da nije radio dovoljno na njihovoj edukaciji, pogotovu ako se zna da svinja spada u inteligentnije životinje i da su njen mozak i ostali organi najsličniji ljudskim. Obećao je da će, kad on dođe na vlast, tu svinjsku pamet, taj potencijal, maksimalno iskoristiti i staviti u službu svih nas. Još je rekao da će posebnu pažnju posvetiti boljem uzgoju i vaspitanju ovih životinja čija je zasluga u opstanku ovog naroda nemerljiva. On je naredio svojm saradnicima da razmišljaju koji bi lepi predeo mogao dobiti ime po ovoj dobroćudnoj vrsti, kao što je dobio i Zaliv svinja.
Na koze i konje još niko nije smeo da zaigra. Jer, koze su privilegija siromašnijih, a konji bogatih. A ni na jednu ni na drugu stranu nije zgodno zalaziti.