Predizborni budžet

Predlažući budžet za 2008. godinu, Vlada je pokazala da je i dalje spremna da troši više nego što njeni poreski obveznici mogu da obezbede. Da bi podmirila taj manjak od 14,8 milijardi dinara, moraće dodatno da se zaduži. Onaj ko polovinu svog društvenog proizvoda već u startu potroši, potvrđuje da nije spreman na bilo kakve oštrije reformske poteze, odnosno da se lako odriče budućnosti.
„Opravdanje“ za to i ovog puta su izbori. A pred izbore država, odnosno partije na vlasti, ne bi da se zameraju svojim biračima. Među njima su i profesori, lekari, vojnici, policajci, sudije i sudski činovnici, državni službenici i, naravno, penzioneri. Sve njih treba podmiriti iz budžeta i obećati im još više. Jedino što se na kaže – kako.
A nije da se ne zna. I sam ministar finansija Mirko Cvetković priznaje da se od kritičara ovako skrojenog budžeta u stručnom smislu ne razlikuje u oceni da je predloženi budžet ekonomski neoptimalan. Ali je politički i socijalno i te kako „podoban“, a to je ono što je u ovom momentu jedino bitno. Kakve posledice ovako skrojena državna kasa nosi, i kako će ona doprineti ostvarivanju pet ključnih zadataka koje je kao osnov svog programa prihvatila koaliciona vlada, niko otvoreno ne govori. Što naravno nije ni čudno, jer se u Srbiji još nije dogodilo da je neki ministar ili cela vlada podnela ostavku kada je konstatovano da postavljeni cilj nije ostvaren. Naprotiv, za svaki promašaj uvek je bilo „objektivnog“ opravdanja.
I Srbija je tu gde jeste, s jednom od najskupljih država na svetu i bez pokazane spremnosti da se državna potrošnja ozbiljnije kreše, iako ekonomski eksperti jednoglasno tvrde da ako se to ne dogodi – nema ništa od razvoja. Bez realnog rasta investicija – a toga ne može da bude sa ovakvom potrošnjom i deficitom državne kase – nema novih radnih mesta i poboljšanja standarda stanovništva. A to je, podsetimo, ono što su partije na vlasti obećale svojim biračima na prethodnim izborima.