Predsednik na odsustvu

Moše Kacav Moše Kacav ući će u istoriju kao prvi predsednik Izraela koji je suočen sa optužbama za silovanje i seksualno uznemiravanje žena zaposlenih u svom kabinetu, kao i za zloupotrebu službenog položaja. On je energično odbacio sve optužbe kao „otrovne laži“ i delo medijskog „lova na veštice“ i najavio privremeno odsustvo kako bi sprao ljagu sa svog imena.
Funkcija predsednika u Izraelu je ceremonijalna. Tradicionalno su je obavljali zaslužni građani ili nacionalni heroji, koji su služili za primer građanima Izraela. Upravo zbog sumnje da je narušio ugled funkcije, parlament pokreće proceduru za smenu predsednika.
Kacav je bio malo poznat poslanik desnice i bivši ministar pre nego što je 2000. izabran za predsednika. Tokom sedmogodišnjeg mandata bio je uporni zastupnik interesa jevrejske države u inostranstvu. Kacav je podržao neuspeli mirovni plan iz 2002. o prekidu vatre između Izraelaca i Palestinaca. Čuven je i po tome što je odbio da pomiluje Jigala Amira, ubicu premijera Jicaka Rabina.
Tokom predizborne predsedničke kampanje, izraelski mediji su zbijali šale na njegov račun, nazivali su ga mlakonjom bez autoriteta i stila, iako je bilo i onih ubeđenih u njegovu pobedu protiv bivšeg premijera Šimona Peresa. Ipak, postao je prvi predsednik iz partije Likud i drugi koji nije iz redova Aškenazi Jevreja.
Političku karijeru Kacav je započeo kao lokalni političar u Kirjat Malakiju blizu Tel Aviva. Pre nego što je 1967. ušao u Kneset, kratko je radio kao novinar. Iako je njegova karijera vrtoglavo napredovala, nije glumio zvezdu u Likudu, već se pokazao kao vrstan posrednik, spreman na saradnju sa drugim partijama. Dokazao je da je vešt administrator obavljajući funkcije ministra za saobraćaj krajem 1980-tih, kasnije ministra za turizam i zamenika premijera Benjamina Netanjahua 1996.
Moše Kacav rođen je u Iranu pre 61 godinu. Doselio se u Izrael 1951. Studirao je ekonomiju i istoriju na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.
Na sahrani pape Jovana Pavla II 2005, dugo je na jeziku farsi razgovarao sa iranskim kolegom Mohamadom Katamijem. Njihov razgovor i prijateljsko rukovanje izazvali su kritike javnosti u obe zemlje. Oženjen je Gilom od 1969. Imaju petoro dece i dvoje unučadi.