Preduskršnji prospekt

Objavljivanjem prospekta za privatizaciju Studija B na neradni dan, Veliki petak, država Srbija dodala je ubrzanje inače neočekivanoj brzini kojom je prvi među javnim elektronskim medijima dat na prodaju. Oprljeni nedavnim požarom čije posledice još nisu sanirane do kraja (što ozbiljno može umanjiti prodajnu cenu) i zatečeni vanredno kratkim rokom za prijavu (u zakonskih sedam dana umešali su se vikend i dva neradna dana), zaposleni u ovoj gledanoj beogradskoj televiziji svoj sud su izrekli kroz rečito pitanje da li je ispoljena žurba plod nesmotrenosti, ili drugih okolnosti?
Iako je s izuzetkom Vlade Srbije teško uprti prstom u nekoga, odgovor koji se nameće isključuje nesmotrenost, tim pre što ugled i uticaj najveće gradske televizije u Srbiji toliko prevazilazi prestoničke okvire da se i danas može govoriti o posebnom oblikovanju javnog mnjenja. Reč je, dabome, o mislećem sloju ljudi koji se ne zadovoljavaju serviranim i friziranim informacijama, već žele suočavanje s istinom, bilo da je reč o ubistvu Zorana Đinđića, Srebrenici, Kosovu, EU, Mladiću, novoj vladi, Belefu, turbo folku, Zelenom vencu, sportu… Kao kuća koja se u meri u kojoj to opstanak dozvoljava opire rastućoj komercijalizaciji, Studio B je ponovo, kao i u minulim Miloševićevim vremenima, mera profesionalnosti i otvorenosti koja prevashodno podrazumeva oštricu kritike upućene vladajućim krugovima. Otvaranjem završnog kruga privatizacije Studija B vlast je odgovorila na vrlo očigledan način.