Prikrivanje činjenica

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji su Srbija i EU potpisale 29. aprila, pravno je nevažeći, saopštila je narodnjačka koalicija. Takav stav DSS-NS temelji se na tvrdnji da član 135. sadrži garancije da sve ugovorene strane poštuju teritorijalni integritet Srbije, ali da je 20 od ukupno 27 članica priznalo „državu Kosovo“ i da taj član sadrži odredbu „sadašnji status Kosova“, kao i u decembru 2007, kada je sporazum parafiran. Analitičari narodnjaka zaključuju kako države članice EU, koje su prethodno priznale „državu Kosovo“, pod odredbom „sadašnji status Kosova“, podrazumevaju Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu.
Jesu li se pravnici DSS-NS prilikom tumačenja ovog člana možda rukovodili onim „šta je pesnik hteo da kaže“, ili se njihova ocena zasniva na nekim valjanim pravnim argumentima? Član 135. doslovce glasi: „Ovaj sporazum ne primenjuje se na Kosovo koje je trenutno pod međunarodnom upravom i u skladu s Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji“.
Pomenuti član ne mora, a verovatno i neće uticati na sam proces stabilizacije i pridruživanja, niti će igrati ključnu ulogu prilikom određivanja statusa kandidata, ili prijema u članstvo EU. Mnogo opasniji podvodni grebeni kriju se, međutim, u članovima (5, 6, 14 i 17) u kojima se govori o regionalnom miru i stabilnosti, kao i razvoju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Te odredbe se, po pravilu, prećutkuju, jer njihovo moguće dejstvo u nekoj daljoj budućnosti nije u funkciji dnevnopolitičkih potreba, ili se jednostavno ne shvata, a možda i namerno ne želi da shvati način na koji funkcionišu EU i njena zajednička spoljna politika.