Privredna komora stranih investitora

Savet stranih investitora je savršen lobista. Prvo, zato što iza sebe ima snažnu diplomatsku mrežu država iz kojih potiču firme njegove članice. Toj su mreži mnogi kanali uticaja na odlučivanje, po prirodi unutrašnjih i spoljnih problema Srbije, otvoreni. A zatim i zato što ima svoju snažnu lobističku mrežu u medijima. I ni po jada što ima mrežu svojih novinara-lobista. I ni po jada što ga jedni neumereno hvale, da ima drugih koji njegov rad kritički sagledavaju. Ali, nema. To se ima zahvaliti i njegovom naslovu koji ne asocira ni na kakvu užu nacionalnu ili državnu pripadnost kao Američka privredna komora niti na neku ličnost kao što Klub iz Šekspirove asocira na Miroslava Miškovića. Tako da ne iritira ni na koji vanposlovni način. Ne može mu parirati ni Privredna komora Srbije. Iako je odavno u vlasti Demokratske stranke, Privredna komora još se ne može oteti starim asocijacijama na nešto zastarelo i oslonjeno na državni intervencionizam, na kanal preko koga država drži privredu na uzdi. Kontrola koju je nad ovom institucijom uspostavila Demokratska stranka ovom utisku dalje doprinosi. Ne smanjuje ga, naravno. Budući snažniji lobista nego što bi se po preovlađujućem utisku u javnosti i naslutilo, Savet stranih investitora je, naročito preko pojedinačnih istupa nekih od svojih članica, znao da bude bahat u kritici ovih ili onih odluka naših vlasti. Na naročitoj smetnji su mu bila rešenja iz Zakona o radu. A posebno onaj deo koji štiti stotite hiljada zaposlenih preko čijih se leđa , ni krivih ni dužnih, prelomila alavost i hazarderstvo svetskog kapitala. Ponekad su nam pojedine članice Saveta stranih investitora stavljale do znanja da su se institucije za koje smo mi građani verovali da smo ih izabrali i da su nama odgovorne, njima na ovaj ili onaj, a ponekad i neprihvatljiv način, obavezale.

SIMBIOZA: Najnovija Bela knjiga Saveta stranih investitora, međutim, skroz je u tom smislu da kažem pristojna. Njenu redakciju potpisuju prof. dr Mihailo Crnobrnja, Britiš ameriken tobako ist Balkans d.o.o. i Savet stranih investitora i, meni je to zanimljivo, gospođa Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije. Nije, naravno zabranjena, ali priroda saradnje ove dve lobističke organizacije je nejasna, a zanimljiva. Posebno s obzirom na ulogu Demokratske stranke u PKS. Budući da su medijski lobisti Saveta stranih investitora po pravilu prozapadno isključivi, najmanje dva stava iz najnovije Bele knjige zanimljiva su i mogu se vrlo verovatno pripisati angažovanju Privredne komore Srbije na ovom projektu. Bela knjiga kaže: „Pored napora da pokrene proces integracije u EU, Srbija je pokrenula i ‘diplomatsku ofanzivu’ prema drugim ključnim igračima na svetskom tržištu s namerom da diplomatski uspeh pretoči u konkretne poslove. Predmet ove ‘ofanzive’ su Kina, Rusija, a u manjoj meri zemlje pokreta nesvrstanih. Još je rano za pravu ocenu efekata ove inicijative, ali neki rezultati su već vidljivi, kao što je učešće Kine u izgradnji mosta preko Dunava, učešće Rusije u energetskom sektoru Srbije, kao i finansijska podrška (kreditne linije) koju obe zemlje pružaju Srbiji“. Ako ima nekih unutrašnepolitičkih dilema, Savet stranih investitora, izgleda, direktno podržava ovu spoljno-političko-ekonomsku orijentaciju Srbije. S obzirom na moje duboko i ne baš sasvim konkretno nezasnovano uverenje da je projekat autoputa Horgoš-Požega pao iz političkih razloga ne samo unutarstranačkog nivoa, zanimljivo je da se Bela knjiga osvrće i na taj posao. Eksplicitno ga ne podržava, ali implicite zbog njegove propasti žali: „Neka značajna pitanja se prenose u naredni period poput javno-privatnog finansiranja infrastrukturnih projekata. Prvi takav pokušaj, autoput Horgoš-Požega napušten je, a novog projekta koji bi se finanasirao javnim i privatnim sredstvima nema na vidiku“.

U međuvremenu smo obavešteni da je onaj finansijski nesolidni partner zbog koga je projekat Horgoš-Požega navodno pukao, dao najbolju ponudu na tenderu za izgradnju vrlo zahtevne i skupe obilaznice oko Dimitrovgrada. Znači, pobediće. Obilaznica se finansira iz kredita. Ima nešto trulo u državi, naravno, Danskoj…