Prkos i posledice

Većina posmatrača saglasna je da do 14. maja niko neće sastaviti vladu, odnosno formirati većinu koja bi je podržala. Bude li tako, nema odgovora na pitanje radi čega je formirana većina koja je izabrala Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine. Ima mišljenja da je to učinjeno iz čistog inata: SRS, DSS i SPS želele su da dokažu da tzv. demokratski blok ne postoji. S druge strane, može se čuti da Nikolić i Koštunica imaju dugoročnije zajedničke planove. Ukoliko mu niko ne otpiše da može sastaviti stabilnu vladu, Tadić će najkasnije u ponedeljak raspustiti Skupštinu. I raspuštena, ona može da se sastaje u određenim okolnostima – vanrednim, da bude jasnije – i da deluje u skladu sa ovlašćenjima. Možda je nova većina formirana upravo radi toga. Čuje se, takođe, da bi se na dnevnom redu pre raspuštanja Skupštine mogla naći neka značajna pitanja. Kako god bilo, ona sramna noćna sednica nije održana samo radi toga da bi zamenik vođe radikala obogatio biografiju.
Izbor Nikolića ni u Srbiji ni u svetu nije shvaćen samo kao poštovanje uobičajene procedure. Mnogi pretpostavljaju da se iza brda valja nešto krupnije, te da je i građanima ove zemlje i inostranstvu upućena jasna poruka. Njen sadržaj mogao bi se svesti na sledeće: možemo kako hoćemo i ne može nam niko ništa. O čemu god raspravljala i odlučivala, do raspuštanja ili kasnije, nova većina polaziće od onih gledišta i stavova kojima je mahala u ponedeljak i utorak do pred zoru. Oni su izrazito antievropski. Tako su ih bar razumeli diplomatski, poslovni i finansijski krugovi. Strani poslovni ljudi već nekoliko meseci ne žure u Srbiju. I kada dođu, oprezno se raspituju šta će biti i ko im može garantovati da kroz pola godine ili godinu dana neće biti promenjena pravila igre. Nakon toliko teških reči u Skupštini i javnosti uopšte, nije lako naći argumente koji bi potkrepili tvrdnju da je Srbija stabilna država te da se u dogledno vreme ne očekuju veći politički ili finansijski potresi.