Propada najstariji rudnik

Mira Milojković Ovim pismom želim da Vam skrenem pažnju na dramatičnu ugroženost svetski retkog arheološkog lokaliteta koji bi trebalo da bude ponos Srbije. Rudna glava je ranoeneolitski rudnik bakra u zaleđu Đerdapa, na teritoriji opštine Majdanpek, a sa pristaništem na Dunavu je spaja put dug 27 km. Ovaj praistorijski rudnik je jedno od naučnih otkrića XX veka („Science of Europe“, 1990). Na osnovu u svetu retkih pokretnih nalaza – očuvanih rudarskih ostava alata i pokretnih predmeta, datovan je u V-IV vek pre nove ere. Na osnovu toga je u stručnoj javnosti proglašen za najstariji rudnik bakra na Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi. Na ovo mestu, kao i na nešto mlađem Ai Bunar u centralnoj Bugarskoj, stari vinčanski rudari su ušli u doba metala, koje i danas traje, a ovaj spomenik kulture je dokaz autohtone tehnologije preobražaja. Rudnik Rudna glava se nalazi na masivnom visu-glavici iznad istoimenog sela, a njegova glavna karakteristika je podzemna eksploatacija tako što su praćeni kanali žila bakra do dubine od 20 metara, a potom – delovanjem vatre, vode i kamenih batova, prvi rudari su mrvili rudu. Od slučajnog otkrića 1968, prilikom aktiviranja rudnika magnetita, pa do 1989. godine, koliko su trajala istraživanja Muzeja rudarstva u Boru i Arheološkog instituta SANU, kojima je rukovodio naš najpoznatiji arheometalurg akademik Borislav Jovanović, otkopano je i istraženo 40 okana, a pronađena je i rimska galerija. Prekid istraživanja i uvođenja mera preventivne zaštite, zbog nerazumevanja i nedostatka sredstava, doveli su ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja u veliku opasnost i tako gotovo anulirali ogroman stručni trud, pisane tragove u svetskoj javnosti i onemogućili čitav ovaj kraj da prosperira kreirajući strategiju održivog kulturnog razvoja sa Rudnom glavom kao uporišnom tačkom. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture kategorisao je ovo nepokretno dobro kao kulturno dobro od izuzetnog značaja 1981-1983. godine („Spomeničko nasleđe Srbije“).
U ovom trenutku Rudna glava se urušava! Najveći broj okana trpi snažne egzogene uticaje, jer su prilikom istraživanja ispražnjena i to dovodi do geotehničke nestabilnosti, poremećene statike, erozije, naprslina na stenama, prodora vegetacije… Lokalna zajednica je siromašna, Majdanpek je godinama u teškoj finansijskoj situaciji, lokalni muzej je učinio mnogo da prezentuje lokalitet na svom sajtu, ali je premalen i sa malim budžetom, a strategijom razvoja Turističke organizacije samo se konstatuje da je lokalitet nepristupačan. Do njega se, naravno, može doći neasfaltiranim putem od sela Rudna Glava dugim 2,4 km, i to je nova trasa puta prema projektu zaštite i prezentacije, koju su još 1984. publikovali akademik Borislav Jovanović i arhitekta dr Čedomir Vasić. Lokalitet je savršen otisak vremena od pre 7000 godina samo zato što je uklesan u krečnjačke stene pune samorodnog bakra i zlata, a nekom budućem arheometalurškom kampusu poslužio bi umesto Agrikolinih crteža.
Vitalna mesna zajednica sela Rudna Glava uskoro će postaviti obeležja i legende na srpskom i engleskom jeziku na tranzitnom trgu sa koga se odvaja put za lokalitet. Blizina Nacionalnog parka Đerdap, lokaliteta Lepenski vir, mogućnost pristupa sa Dunava i magistralnim putem Beograd – Negotin, uspostavljanje Koridora VII i pojavljivanje sve više turista na stranim kruzerima, živopisnost arhaičnog vlaškog kulturnog nasleđa ovog kraja – otvara mnoge mogućnosti za edukativnu i turističku eksploataciju ovog kulturnog dobra. No, pre toga ga treba spasti od propasti, a potom dovršiti projekat Vasić – Jovanović i otvoriti ga za javnost kao „muzej pod vedrim nebom“.
Poštovani gospodine ministre, ukoliko se Rudna glava ne stavi na nacionalni nivo zaštite i prezentacije – postaće velika sramota Srbije. Slobodna sam da Vam predložim da posetite sajt www.greatormemines.info i pogledate kako mudri Velšani svoj rudnik Grejt Orm iz doba bronze (2000 g. p.n.e) promovišu, štite i, bogami, zarađuju. Nažalost, srpske institucije kulture ne znaju šta će sa svojim ranoeneolitskim rudnikom starim skoro 7000 godina, a kada je prethodni ministar kulture vadio iz fioke nagomilane projekte da bi ih preporučio za sredstva Nacionalnog investicionog plana, nije se potrudio da zavuče ruku malo dublje pa da pronađe projekat dr Čedomira Vasića i akademika Borislava Jovanovića koji tamo trune, evo, skoro dve decenije. Ovo pismo je apel Vama, gospodine ministre, i istovremeno informacija za javnost: spasimo praistorijski rudnik bakra Rudna glava, kulturno dobro od izuzetnog značaja, najstariji rudnik na Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi.