Prvi novembar proglasiti za nacionalni dan tuge

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. I ovaj tekst govori u prilog tome da smo u subotu 01.11.2025. ne formalno nego suštinski prisustvovali trostrukom komemorativnom skupu.
   Tragičnim žrtvama koruptivnog kriminala, ostacima (nakon neuspešnih pokušaja građenja prethodnih 20 godina) države Srbije i očito sahrani iluzija o studentskoj listi i njhovom programu (jer alibi „nije bilo mesto i vreme“ ipak „ne drži vodu“ u ovakvim sudbonosnim periodima države/naroda/društva.
   S obzirom na sve te momente i okolnosti – da 01. novembar bez obzira što se poklapa da Danom mrtvih u svetu katoličke veroispovesti – treba da bude nacionalni Dan tuge.

2. Smrt pod gomilom betona bivše nadstrešnice u Novom Sadu, zaista je velika tragedija. Bio bih nečovek kada se sa iskrenim saosećanjem ne bih sa istinskom tugom ne bih do kraja života ne bih sećao dana kada su stradali potpuno nevini ljudi, koje je ruka sudbine da dovela baš na to mesti i baš u tom trenutku. Ali moram da pitam: šta je sa 90 rudara koji su svojevremeno stradali u Aleksincu, gde su utvrđana brojna kršenja pravila, a niko nije odgovarao. Njihovi potomci pravdu čekaju 30 i kusur godina i verovatno je nikada neće dočekati. Što taj dan nije proglašen za dan nacionalne nesreće, koji će biti obeležavan dok je veka i sveta? Da li je sve, pa i život, samo stavka u jeftinoj političkoj kalkulaciji?