Rampa

Ilija Marković Rade dvokratno kradu non-stop.
Aforizam je moj, naslov teksta o mutnim radnjama njihov, objavljen u Dugi, davno. Kada se na rampama kralo naveliko. Sada je druga priča. Ono što nije za priču, jeste za aforizam.
Lopovi su među nama, a mi među njima.
Da ovo vreme traži brze promene, uveravaju nas i kameleoni. Ne samo ministar, prvi ministar, vlada. Bude li vlada učila na svojim greškama, pred njom je velika šansa.
Kada je ministar u sosu, psovka je sok jezika. Ako rečnik književnog jezika Matice srpske i rečnik književnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka ne znaju za psovku, ima ko zna. Ima se, može mu se. Afokrizam skorijeg datuma aktuelan je i danas i ovde: Kad biste ministru uskratili pravo na psovku, osiromašili biste srpski jezik.
Nije zamena teza, nego antiteza. Naš put je prav. Naš put je bio prav. Naš put je kriv, ali jedino ispravan. Da ispravljena greška nije prava greška, ne bi stranputica bila izvidnica revolucionarnog puta. Revolucionari koji su se borili za našu stvar, učvrstili su svoju. Ako je 5. oktobra bila revolucija, mi smo prvoborci. Ako je evolucija – majmuni.
Da majmun nije stigao majmunicu, od čoveka ne bi bilo ni traga, ni glasa, ni glasačkog listića. Šta reći o čoveku koji je postao od majmuna?
Čovek je najbolja investicija. Zato treba ulagati u ženu. Život čine sitna zadovoljstva. Ostalo je predigra. Što je zadovoljstvo veće, vlast mora utoliko više da se kontroliše.