Sa čipom ili bez njega

Marko Omčikus Opet se Crkva pita, a Država odgovara kompromisno: može ovako, a može i onako. Koliko znam, normalne države od Francuske revolucije prestale su da pitaju svoje crkve o važnim državnim pitanjima. Danas su te države, nimalo slučajno razvijene i bogate, a demokratska načela jednakosti i individualnih sloboda na zavidnom su nivou. Tekovina te Revolucije jeste i u tome što je zagarantovano pravo čoveka da se verski ili ateistički opredeljuje. Uloga države jeste da garantuje ljudske slobode, ali i da sankcioniše sve pojave koje ih ugrožavaju. Pojednostavljeno: čovek ne sme drugom čoveku da ugrožava zagarantovanu slobodu, ali i da mu ugrožava život. U složenom društvenom mehanizmu postoje zakoni i moralne norme koji grade ambijent tim slobodama. Ne bih želeo da dalje idem u filozofsku raspravu, te se usredsređujem na problem novih ličnih karata.
Ako sam dobro razumeo, proces evropskih integracija nalaže da građani Srbije dobiju nove lične karte i druga lična dokumenta prema utvrđenim standardima Evropske unije, da bi ti istu građani Srbije mogli slobodno i bezbedno da se kreću prostorima kontinenta, a i šire. Međutim, ako sam pogrešno razumeo i da te nove lične karte nemaju nikakve veze sa evropskim integracijama, onda ne vidim ni svrhu da se one menjaju, pogotovu što je moja malenkost dobila takozvanu „trajnu“ ličnu kartu. Dolazimo, znači, do onoga da može ovako i onako. Šta to uopšte znači da će moći sa čipom ili bez čipa?
Čini mi se da nije objašnjeno, niti postavljeno pitanje, da li će ti koji uzmu ličnu kartu sa čipom moći, jednog dana, slobodno da putuju Evropom, dok će ovi bez čipa morati i dalje da čekaju u redu za vize. Nije teško pogoditi za koju ću se varijantu opredeliti, jer ne volim da čekam u redovima.
Tragično je, međutim, to da niko do sada nije raskrinkao da se kompromisi prave sa zilotima. Ta struja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi sve je glasnija i očigledno postaje partner Državi. Ko su ziloti? Da ne idemo duboko u etimologiju, slobodno ću interpretirati značenje: radi se o militantnoj verskoj grupi. Po tome je poznata i monaška zajednica u Esfigmenu na Svetoj gori, koja je istakla parolu „pravoslavlje ili smrt“. Ona ne priznaje vaseljenskog patrijarha zato što vodi dijalog sa papom, koga smatraju đavoljim izaslanikom. Širi strah od dolaska Antihrista koji će da svim ljudima istetovira na glavi čip. Pojavu bar kodova tumače kao predznak dolaska Antihrista, te zbog toga ne kupuju nikakvu robu koja ima bar kod.