Predsednik Mesić nije primio legitimne predstavnike izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, kako je objavljeno 4. januara. Naročito ne urbane Srbe iz Zagreba, Splita, Zadra, Rijeke… Primio je par dežurnih i prepoznatljijvih likova, poznatih javnosti kao „Koštuničini Srbi“, u suštini obožavalaca lika i dela Slobodana Miloševića, autora pisama podrške Vladi RSK u izbeglištvu, podrškama haškim optuženicima i dežurnim davateljima legitimiteta svim političkim pozivima i predlozima politizovanog Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.
Takvi, mada, su pravno-formalno dobro upakovani, nikada i nigde nisu izabrani da predstavljaju nas izbegle i prognane ili naša udruženja, po bilo kom pitanju ili osnovu, te njihovo pojavljivanje smatramo opasnom političkom manipulacijom. Kada i gde smo ih mi to izabrali? Ko im dade mandat da predstavljaju polumilionsko izbegličko telo? Zašto se pojavljuju baš sada, u jeku predizborne kampanje, kao „veliki spasioci“ i patriote? I, po pravilu, uvek ista budžetski dobro plaćena lica? Kako to da nikada nema niti jednog udruženja i predstavnika iz Vojvodine i iz Centralne Srbije?
Lažna predstavljanja ovakve vrste imaju nesagledive posledice upravo za izbeglice, prognanike koji čekaju povratak svojih prava već 16 godina!
Predsednik Mesić ili njegove službe trebalo bi da znaju da su zvučni nazivi tipa savezi, asocijacije, koordinacije, zajednice itd. lukavo pravno-formalno pakovanje virtuelnog stanja, a mamac za donatore, medije i neupućene, iza kojega ne stoji nitko i ništa osim porodičnih biznisa, političkih interesa i zamlaćivanja javnosti.