Sirotinja i milioni

Tridesetak optuženih iz tzv. stečajne mafije, koji se terete da su državu ojadili za najmanje 50 miliona evra, negiraju sve navode optužnice, a sebe predstavljaju maltene kao socijalne slučajeve i žrtve političkog progona. Neki od njih tvrde da od imovine nemaju ništa, da žive kod roditelja, da su podstanari, da voze polovne krševe, a na bankovnim računima nemaju ni prebijenog marjaša.
Prema optužnici, tzv. stečajna mafija delovala je od 2003. do aprila prošle godine, a planirala je i obavljala delatnost u međunarodnim razmerama. Pojedini stečajni upravnici vodili su i po 70 stečajeva za dve-tri godine, što je nesumnjivo svetski rekord. Teško je pretpostaviti da kriminalna grupa, kako je naziva tužilac, nije imala podršku nekih političkih struktura, ali to se u optužnici ne pominje.
Optužnica protiv „stečajaca“ napisana je na 180 strana. Krivica postoji. Naneta je ogromna šteta ne samo državi, već i radnicima likvidiranih društvenih preduzeća i banaka. Proces tek počinje i neuputno je pretpostavljati kakve zaplete i rasplete će doneti. Logično je ukazati da nedostaje jedna karika: onih 50 miliona evra. Ako je šteta stvarna i ako optuženi dokažu da su puki siromasi, to će značiti da je novac pokupio neko drugi – jedan ili više njih. Ili, možda, da je novac prebačen na mesta koja su nedostupna državi Srbiji. Nezvanično se čuje da su neki optuženi nekretnine prepisivali na članove porodica, rođake i prijatelje. Kad bi bilo političke volje, državni organi i specijalizovane službe mogle bi se pozabaviti poreklom imovine onih do kojih vode tragovi.
Čak i kad se podeli na tridesetak delova, koliko ima optuženih, 50 miliona evra ne mogu tek tako nestati, niti sebi organizovana država može dozvoliti takav luksuz da jednostavno otpiše gubitak. Uostalom, prvooptuženi pominje centre moći koji su sve zakuvali. Optužba ih ne pominje.
Da bi se država zaista obračunala sa stečajnom mafijom, nije dovoljno privesti kraju ovaj proces, pa neke osuditi, a neke osloboditi u nedostatku dokaza. Nužno je doneti zakon o reviziji stečaja, obustaviti stečajeve koji su u postupku, vratiti stvari na početak i, naravno, tragati za centrima moći koji su omogućili pljačke takvih razmera. Bilo bi krajnje dvolično svesti sve na blokiranje računa optuženih i zabranu raspolaganja sa ono malo nekretnina koje poseduju.