Obraćam vam se kao ozlojeđeni građanin u nadi da ćete objavljivanjem ovog pisma donekle skrenuti pažnju javnosti na Telekom i način na koji on funkcioniše. Od jutros sam pokušala u tačno (brojala sam) 20 navrata da okrenem broj Telekomovog call-centra grčke ambasade. Svesna činjenice da je pritisak na ovu ustanovu veliki s obzirom da se bliži leto i mnogi zakazuju termine za podnošenje zahteva za vizu, spremila sam se na dugačak i mukotrpan boravak pored telefona. Pozivom na broj 0903151515 Telekomovog call-servisa grčke ambasade javlja se automat koji prvo saopštava da se minut svakog poziva naplaćuje 21.50 dinara da bi mi, potom, bilo objašnjeno da moram da se javim kasnije jer su svi operateri zauzeti.
U toku dana 20 puta sam okrenula dotični broj i platila do sada 430 dinara Telekomu, a da zauzvrat nisam dobila ništa. Ne želim ni da razmišljam koliko je Telekom oteo ostalim građanima koji su bezuspešno pokušavali da se probiju do „prezauzetih“ operatera. Dakle, gospoda iz Telekoma naplate svaki poziv, ali ne obezbeđuju potrebne uslove da do razgovora i dođe. Nisam se zaustavila na automatu već sam, željna objašnjenja, počela da zovem različite Telekomove centre za informacije da me upute kome da se žalim. I, zamislite, niko ništa ne zna. Oni ne znaju ni da call-centri uopšte postoje, a kamoli ko njima upravlja.
Nakon dodatno utrošenih 40 minuta na telefonu dospem do tzv. Kontakt centra u Telekomu, koji zna o čemu pričam, ali ne može nikako da mi pomogne. Šef ovog Centra Biljana Zengilovski nije se udostojila ni razgovora sa mnom. Niko mi se nije izvinio zbog neprijatnosti (a o utrošenom novcu da i ne govorim).
Ovo pišem zbog toga što mi se smučilo da me sopstvena država tretira kao građanina drugog reda i što ovakvo bahato ponašanje prolazi nekažnjeno. Želim da prestane da me boli stomak svaki put kad tražim svoja prava od Telekoma ili bilo koje druge državne institucije, jer unapred znam da ih neću dobiti. Želim da budem ponosna, a ne bolesna što živim u Srbiji.