Sramota i razočaranost

Nauka poznaje različite definicije države. Prema najopštijoj, na međunarodnom nivou država je suvereno telo, čiji suverenitet čine definisane i međunarodno priznate granice, stanovništvo koje stalno naseljava teritoriju i državne institucije koje ostvaruju vlast na toj teritoriji. Kada ne ispunjava te osnovne uslove ona postaje neuspela država. Ako zanemarimo kosovski problem, na koji Srbija, nažalost, nema presudan uticaj, postavlja se pitanje kako država funkcioniše u onim oblastima na koje ima. Da li ona svojim građanima omogućava život dostojan 21. veka i da li institucije funkcionišu na zakonom zasnovanim pravilima? Na oba pitanja odgovori su negativni.
U Srbiji ne samo da institucije koje čine osnov sistema i državne uprave ne funkcionišu, već njih jednostavno nema. Pravosudna, zakonodavna i izvršna vlast su obezglavljene. Predsednik Republike jedini je organ koji ima pun legitimitet, ali nejaka su Tadićeva pleća za sve probleme ove zemlje.
Građani i glasači u ponedeljak su ponovo imali priliku da vide kako naši predstavnici ne umeju da se dogovore. Na dnevnom redu konsultacija bio je nastavak konstitutivne sednice Skupštine. Zapanjuje lakoća i neozbiljnost sa kojom oni za koje su građani glasali 21. januara pristupaju dogovorima bilo o vladi bilo o parlamentu. Usta puna želje za dogovorom, državnih i nacionalnih interesa, ali druga strana blokira dogovor, tvrde svi. Parafrazirajući i modernizujući izjavu nesrećnog vojnika JNA sa početka rata u Sloveniji, moglo bi se reći, „mi kao hoćemo da se dogovorimo, al oni kao ne daju“. Nebitno je ko su „mi“, a ko „oni“. Ovih dana su zaista mnogo slični.
Građani i glasači godinama gledaju kako narodni predstavnici od Skupštine prave cirkus, a na to će, po svoj prilici, ličiti i nastavak konstitutivne sednice. Ukoliko se, naravno, ne desi čudo i stranke uspeju da se dogovore. Ako se, ipak, očekivano desi, te nastavak sednice i sledeći skupštinski saziv bude igranka bez prestanka, neka se poslanici i poslanice ne ljute na novinare, koji vode „hajku na Skupštinu“ i građane koji nemaju razumevanja za njihov težak posao i sva odricanja zarad dobrobiti naroda i države.