Srbiji potrebni prijatelji

Vladimir Ilić Mala zemlja može da vodi relativno autonomnu spoljnu politiku samo ako svoj interes uklopi u interes neke od velikih sila. Da li je Srbiji to pošlo za rukom? Glavni interesi Srbije, bar kako ih vide oni koji imaju vlast i uticaj, definisani su njenim ustavom i izraženi u njegovoj preambuli. Mogu li se ti interesi ostvariti? Da li se oni poklapaju sa vitalnim interesom neke od velikih sila? Ima li Ruska Federacija vitalne interese na Balkanu? Ili je iskustvo iz 1999. dovoljno da se vojno zauzimanje Groznog u decembru te godine više ne sagledava kao odgovarajuća naknada za privremenu podršku zbog koje je prihvaćeno prolećno bombardovanje!? Ambasador Rusije Aleksandar Aleksejev danas je u Beogradu uticajan koliko je g. Montgomeri bio početkom dvehiljaditih. Iskustvo uči da velikim nadama slede velika razočarenja. Gospodin Aleksejev je iskren prijatelj zemlje u kojoj službuje i lojalan službenik zemlje koju predstavlja.
Da li postoji interes neke druge velike sile koji se u znatnoj meri poklapa sa interesom Srbije? Značajan interes mnogih jeste očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu. No, poruke iz sveta govore da ključeve mira ne drži Srbija nego oni njeni građani s kojima je ona u sukobu. Zašto niko ne postavi ključno pitanje: šta će biti dan posle otvaranja prve ambasade u Prištini?
Videćemo ostavke većine ministara. Imaćemo nove izbore. Novi izbori odvijaće se u zemlji u kojoj politički fon određuje ponašanje tranzicijskih gubitnika. Kada većinom oni glasaju, cela Srbija se nagne na desno. Kada oni apstiniraju, a u većoj meri glasaju oni drugi, zemlja stoji nešto uspravnije i njen vrh gleda nešto racionalnije. To je vidljiv deo sadržaja naše unutrašnje politike. Onaj delotvorniji aspekt je partitokratija, ni po čemu bolja od one iz vremena nepodeljene vlasti. Šta će partitokratija raditi posle svih ovih meseci političkih laži kada se otvori prva ambasada u Prištini? I šta će raditi država Srbija kada talasi iracionalnosti i afektivnosti i privid vlasti počnu da se valjaju ulicama?
Novi izbori. Koje treba dočekati. Na kojima će DSS kao i do sada biti favorit Zapada (a ne Rusije), kako bi sprečila radikale da uzmu apsolutnu vlast. Uz realan rizik da DSS ne uspe da se prilagodi novonastaloj situaciji; da izgubi svoju labilnu ravnotežu između dve jače partije i da ponovo pokuša da manipuliše onima koji su u desno opredeljenom delu biračkog tela snažniji od nje. Postoji jedna i samo jedna poruka: ne dajte Hitleru mandat.
Srbiji će više nego ikada biti potrebni prijatelji. Srbiji će biti potrebna mogućnost primene legitimne državne represije. Žandarmerija se potvrdila prilikom gušenja pobune proizvođača šećerne repe. Hoće li imati i umeti ko da joj komanduje da bi se očuvala neophodna mera reda i zakonitosti u zemlji?
Donošenje ustava bilo je veliko zamajavanje, s jedinim opipljivim efektom u vidu prećutne rehabilitacije radikala. Šta ako nastane neustavno stanje? Kad nema norme, nastupa decizija. Koštunica za nju nema kapaciteta u meri koja prevazilazi nametanje privremenog finansiranja; radikali su kao stranka kadrovski siromašni ali mogu da računaju na podršku svih koji se boje svetlosti i koji izlaze na ulicu u mračnim vremenima. Izbor je istorijskom nesrećom sužen na jednog čoveka: kako pomoći Tadiću da sebe pretvori od političara u državnika?
Strani činioci su privremeno usporili svoje delovanje. Političke partije dele plen. Nevladin sektor žmirka zaslepljen što je najzad predstavljen u parlamentu. Zašto niko ne postavi ključno pitanje? Šta će biti dan posle otvaranja prve ambasade u Prištini?