Srpski evropski san može da ispari

Ako ste mladi, obrazovani i živite u Beogradu, onda vam verovatno ne izgleda da postoji plan B. Nadate se da će politički lideri vaše zemlje imati sluha da vežu svoju sudbinu za Evropsku uniju.
Alternativa je nezamislivo opora i sumorna: gorko odustajanje od Evrope i prelazak u ruke Rusije i fantazija o slovenskoj solidarnosti. Udaljena mogućnost novog konflikta povodom sporne provincije Kosova, takođe je alarmantan. Prva polovina procesa izbora novog predsednika povela je zemlju, malom većinom glasova, u pravcu Rusije. Rezultati prvog kruga nedeljnih izbora doneli su proruskom Tomislavu Nikoliću blagu prednost nad prozapadnim Borisom Tadićem i pokazali da stara romansa srpskog nacionalizma i dalje postoji.
Srbija je izgubljena – EU može biti u iskušenju da kaže tako nešto. Ali, EU je bila previše samouverena kad je to nazivala srpskim blefom, računajući da ne postoji ništa drugo osim članstva u EU, što bi moglo da ima nekakvu privlačnost. Ako Srbi odlučno odbace evropski put, posedice će biti zabrinjavajuće: jačanje uticaja zlovoljnog ruskog režima; sukob zbog Kosova, ostanak dela Balkana u krhkoj izolaciji.
Ovi izbori nisu bili eksplicitno o Kosovu, jer se oba kandidata protive nezavisnosti provincije s albanskom većinom. Kosovo koje je na ivici da proglasi nezavisnost uspelo je da se uzdrži od toga do posle ovih izbora, zbog straha da će još više podstaći nacionalistički glas. Ali, EU i Sjedinjene Države složile su se u principu da priznaju Kosovo kao državu kad proglasi nezavisnost.
Dubina nacionalističke strasti zbog mogućnosti da Kosovo – koje je tokom gotovo jednog milenijuma utakano u srpsko osećanje identiteta – postane nezavisno, jedan je od razloga zašto je Nikolić prošao tako dobro u prvoj rundi, iako je njegova pozicija prema provinciji formalno ista kao i Tadićeva. Ali, glasanje je više od toga: test da li Srbi i dalje veruju u evropski san. Rezultati pokazuju koliko je krhak takav san.
Tadić je rekao da Srbi, koji će izaći da glasaju u drugom krugu 3. februara, moraju da „pokažu da Srbija ne odustaje od evropskog kursa, puta koji je trasiran 2000. Evropska unija, koja prećutno podržava Tadića, izrazila je uverenje da će Srbija nastaviti da ide evropskim kursom.
Niko ne može biti siguran; to je ono šta stvara prazninu u proceni EU. Nije Srbija bila blizak saveznik bivšeg Sovjetskog Saveza, već je Moskva podržala Srbiju povodom Kosova i bila protiv priznanja nezavisnosti provincije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Rusija je delimično motivisana svojim sopstvenim interesima, jer se plaši postavljanja presedana koje bi iskoristile otcepljene provincije. Time je pomogla Srbiji da se ne oseća usamljeno, dok ostatak Balkana krči svoj put prema EU.
Nikolić tvrdi da postoji srednji put. „Srbija je danas glasala i za Evropu i za Rusiju, rekao je Nikolić u nedelju. „Put ka Rusiji je sada otvoreniji, a ja ću otvoriti i put ka EU“.
Ali, Rusija sama, kako se približavaju poslednji dani predsedništva Putina, postaje agresivnija, izolovanija i spremnija da se sukobljava s EU, zbog energije, Irana ili u britanskom slučaju zbog Britanskog saveta, pa čak i umetničkih izložbi. Nikolićev „srednji put“ deluje nevidljivo s evropske strane. Valja se nadati da se srpski birači slažu.