Šta je rogobatno a šta milozvučno

Zašto se, poređenja radi, građani Slovenije ne zovu Slovenijancima, već Slovencima, u Makedoniji – Makedonijancima, već Makedoncima, ili, pak, u Crnoj Gori – Crnogorancima kako bi se razlikovala etnička pripadnost od državljanstva. Za Ruse će „rogobatno zvučati“ ako se kaže Rusijanci ali će, pretpostavljam, milozvučno biti ako se državljani Srbije nazovu Srbijancima, a ne Srbima.
U vezi sa ova dva termina u Danasu piše i ovo: „Obrenovići su vodili srbijansku politiku i bili evropski nastrojeni“. Jesu, tako što su odrubili glavu rodonačelniku dinastije Karađorđevića za koju autori priloga kažu da je „uvela srpsku politiku“ i ostale loše stvari, čime se sugeriše da ovi nisu bili proevropski nastrojeni. Nažalost, jugoslovenski su bili nastrojeni, a nisu ni krstili Makedonce, kao ni Crnogorce Srbima (čitajte Njegoša). Da podsetim na svojevremenu izjavu poznatog, aktuelnog političara iz proevropske vladajuće stranke – da su Crnogorci postali od komunista.
Članica EU i najstarija država Evrope i Balkana protivi se da se Makedonija nazove tim imenom. Estonski ministar, povodom protesta građana zbog uklanjanja spomenika sovjetskom vojniku iz centra prestonice Estonije, izjavio je da će Estoncima koji ne govore estonski kada nauče taj jezik budućnost biti mnogo svetlija. To se on obraćao trećini građana Estonije koji su, zapravo, Rusi. U Mađarskoj je i danas Đorđe Đorđević – Mađar srpskog porekla. Profesor iz Zemuna napisao je u Danasu sintagme „bosanski Srbi“ i „bosanski Crnogorac“‘. Analogno tome, zašto ne reći i srpski Mađar ili srpski Šiptar? Baš bi bilo milozvučno. I sve ovo i sve ono gore i slično tome napisano je u duhu tolerancije i netrpanja „u jedan (srpski) lonac“, zar ne? Ne, srpski nikako ne može. To nije proevropski.
Do kakvog sve besmisla ide izbegavanje upotrebe prideva srpski, poređenja radi, uzeću primer zemlje u nagoveštaju priključenja EU i zemlje kandidata za EU. Srpski (čuj mene) zvaničnici u podsvesti imaju samocenzora (recidiv kominternovsko-brozomornih vremena) ili su pedantno servilni kod imenovanja državnih institucija, pa je zato Radio-televizija Srbije, Vojska Srbije, Olimpijski komitet Srbije, Fudbalski savez Srbije… Ali, Hrvati (i etnički Hrvati, i Srbi, Česi, Mađari, Italijani i ostali građani Hrvatske) imaju Hrvatsku radio-televiziju, Hrvatsku vojsku, Hrvatski olimpijski komitet, Hrvatski nogometni savez…
Još neumereniji primer besmisla i servilnosti našao sam u Danasu od 29. juna u tekstu „Mrdak ne može biti tužilac…“. U njemu ne samo da formulacija „novi tužilac za ratne zločine Srbije“ ne stoji, nego je i naopako opaka. Onako kako je neko (?) sastavio „formulaciju“ upućuje na zaključak da se bira/postavlja novi tužilac za zločine koje je počinila država Srbija. Trebalo je napisati: novi tužilac Srbije za ratne zločine, ako je već nepodobno reći novi srpski tužilac za ratne zločine. Nije svetski. A svetski je homogenizovati konglomerat doseljenika u SAD, svetski je sprovoditi eugenetiku, samo „naše“ nije svetsko.