Strah od kamenog doba

Pervez Mušaraf Odluka predsednika Pakistana, generala Perveza Mušarafa (63) da nasilno prekine opsadu Crvene džamije u Islamabadu, i poruke koje je uputio, da treba eliminisati terorizam i ekstremizam, razbesneli su pakistanske talibane. Dok se u zemlji suočava sa sve većim pritiscima opozicije, Mušaraf uživa podršku administracije Džordža Buša, koja je saopštila je da ima razumevanja za njegovo zalaganje da Pakistan bude „moderna, umerena islamska država koja se zajedno sa SAD i drugim članovima međunarodne zajednice bori protiv ekstremista, kakvi su pripadnici Al Kaide i talibani“.
Mušarafov uspon u političkom životu Pakistana počinje 1998, kada ga je tadašnji premijer Navaz Šarif, iako je bilo generala sa jačim rangom, imenovao za načelnika generalštaba. Kargilski rat s Indijom 1999. doveo je do nepoverenja između političara i generala: Šarif pokušava da smeni Mušarafa, ali u puču bez krvi generali zbacuju vladu. Rafik Terar ostao je predsednik Pakistana do juna 2001, kada je Mušaraf sebe proglasio za šefa države.
Posle državnog udara, Mušaraf pokušava da legalizuje svoj položaj, uzdrman sudskim sporovima i naredbom Vrhovnog suda da se raspišu izbori. Ozakonjenje puča omogućio mu je sporazum s islamskim partijama 2003. Mušaraf je tada obećao da će do januara 2005. napustiti armiju, što nije ispunio. Prvog dana 2004. u oba doma parlamenta izabran je za predsednika Pakistana.
Pretnje Sjedinjenih Država, prema rečima samog Mušarafa, posle 11. septembra 2001. da će Pakistan, ukoliko ne podrži napad na Avganistan, biti bombardovan i „vraćen u kameno doba“, učinile su tu zemlju saveznikom SAD. Mušaraf je u obraćanju naciji kazao da mora da uskrati podršku talibanima, jer bi se u suprotnom Pakistan našao u neprijateljskom sendviču Indije i SAD.
Mušaraf je Vašingtonu predao tri vojna aerodroma, i dao logističku podršku za obračun s Talibanima; reformisao je verske škole zabranivši njihovo finansiranje iz inostranstva, a viznom politikom značajno smanjio broj stranih studenata u Pakistanu. Sve to, a naročito Mušarafovo odustajanje od učešća u sukobu u Kašmiru dovelo ga je u sukob s desničarima, o kojem najrečitije govori nekoliko pokušaja atentata na pakistanskog lidera.
Međunarodni eksperti su Pakistan pre Mušarafa smatrali propalom državom na ivici bankrota. Mušaraf je situaciju preokreuo, mada Transparensi internešenel ocenjuje da je njegova vlada korumpiranija od prethodnih.