Švarceneger protiv Đokovića

U članku „Brendovi se rađaju sami“ (Danas, 7. novembra) g. Dragoslav Petrović pokušava da iz vizure čoveka sa Zapada, konkretno iz Beča, ospori neke stavove iznete u mom tekstu „Sporovi oko lažnih dilema“ (5. novembra). Na tome sam mu izuzetno zahvalan, jer mi je pružena prilika da neke stvari podrobnije razjasnim. Pogotovo, što je tema i dalje aktuelna.
Kao prvo, autor se obrušio na moju primedbu o „staklenim nogama“ na kojima počiva pružena šansa da vlasnik privatne firme ne bude u sukobu interesa ako se odrekne svojih upravljačkih prava. Ukazao sam da upravljačka prava proističu iz vlasničkih, a vlasnička se ne mogu preneti već samo otuđiti (prodati ili pokloniti). Uprkos tome, g. Petrović tvrdi kako je „ta dilema odavno rešena na Zapadu“, jer tamo onaj ko je u sukobu interesa „upravljačka prava nad svojom imovinom jednostavno prenosi na agenciju ili advokatsku kancelariju“. Dakle, i on govori o prenosu upravljačkih prava, zanemarujući problem koji nastaje usled vlasničkih prava. Gradi idiličnu sliku o tome kako taj privremeni „upravljač“ nezavisno od strane nominalnog vlasnika nastavlja da upravlja njegovom imovinom po principu „dobrog domaćina“, poznatog još iz rimskog prava. Živo me interesuje da li novi „upravljač“, baš u ime tog domaćinskog poslovanja, može da odbije profitabilni posao za poverenu mu firmu, ponuđen od strane neke treće firme za koju ne zna da je u povezanom statusu sa državnom kompanijom ili ustanovom kojom lice u mogućem sukobu interesa trenutno rukovodi (pa mu stoga i „nabacuje“ profit)? Obrni-okreni, uz manje ili više gimnastike, novac završava u istom džepu (ako je dotična osoba sklona mahinacijama) i sve dok se šema, eventualno, ne otkrije. Sve ostalo je samo bolja ili lošija maska. Ili, kad smo već kod starog Rima: Malus bonum ubi se dissimulat, tunc est pesimus – Loš čovek, kad se pravi dobrim, onda je najgori.
Dalje, g. Petrović se obrušio i na moj pozitivan pristup međunarodnim nagradama koje dobijaju ljudi sa ovih prostora, navodeći da takvih nagrada ima „tušta i tma“. A, i ja sam u svom tekstu rekao da „svaka internacionalna nagrada ima svoju specifičnu težinu, dobro poznatu u odgovarajućoj branši“. I, uopšte me nije pokolebao u stavu da „kamo sreće (po imidž Srbije) da dogodine po svetu imamo šesnaest proglašenja u raznim oblastima“.
Žao mi je što je g. Petrović pao u zamku nadmenog pristupa „čoveka sa Zapada“ koji podučava neuku nejač u Srbiji. Dobronamernost njegovih primedbi, čini mi se, nije sporna. Ne bih hteo da upadnem u sličnu zamku, pa da nabrajam konkretne slučajeve na koje sam nailazio na poslovima smanjivanja rizika i sprečavanja prevara na tom istom Zapadu. Biznis je oblast u kojoj vladaju pravila džungle. Gde je najveći novac, tu je najsurovije – od nekakve idile nema ni traga. U koncept se lepo uklapa izjava prof. Lj. Madžara u vreme početaka privatnog biznisa u nas, koja (parafrazirano) glasi: Da znam kako se prave pare u praksi, promenio bih profesiju, ne bih više bio profesor. To je ujedno i odgovor g. Petroviću zašto protežiram ljude koji „svoj pedigre vuku iz (uspešnih) kompanija“. Njih je ovde malo, pa je malo i ljudi s takvim pedigreom. Daleko od toga da potcenjujem znanja „nezavisnih stručnjaka koji rade kao naučni saradnici na fakultetima, u institutima, u specijalizovanim redakcijama i na drugim mestima gde imaju prilike da prate ekonomska kretanja u svetu i kod nas“. Gde bih ja to, kad sam i sam nezavisan. Ali, treba praviti razliku između onih koji, kako kaže g. Petrović, „prate kretanja“ od onih koji su se prekalili u bitkama, bili oni nezavisni ili ne. Svakako da su teoretičari nezamenjivi segment svakog dobrog tima.
I na kraju, dođosmo i do Švarcenegera. Naime, g. Petrović zastupa tezu da se brendovi (države) sami rađaju na osnovu uspeha pojedinaca i firmi koji su prodrli na svetska tržišta. Tako napravljen prost zbir deluje mi suviše pojednostavljeno. Posebno mi smeta ono „sami“. A, što se Švarcenegera tiče, imamo i mi Đokovića. Samo što je na njegovim mlađanim plećima blizu dve decenije stvaran teret, sačinjen od najgorih prideva i uvredljivih ocena. Niti su oni ista kategorija, niti im je teret uporediv. Potreban nam je savet za promociju Srbije, i to hitno.