Tačno se zna šta se ne sme

Aleksandar Lebl Nemačka inicijativa da Evropska unija proglasi negiranje Holokausta kao krivično delo u celoj Uniji izazvala je živu diskusiju. Predlog ima i podršku i osporavanje. Ovde će biti reči o možda najvažnijem segmentu borbe Nemačke protiv svoje nacističke prošlosti i njenog ponavljanja, posebno protiv poricanja Holokausta, poricanja logora smrti, gasnih komora i sl. Krivičnim zakonom i propisima o prekršajima predviđaju se kazne za nepoštovanje zabrana u još nekoliko oblasti. Ukratko navodimo sadržinu nekih zakonskih propisa.
Huškanje naroda – Član 130 Krivičnog zakona predviđa da će kaznom zatvora od tri meseca do pet godina biti kažnjen onaj ko na način koji može ometati javni red i mir (1) huška protiv delova stanovništva ili poziva na nasilje protiv njih ili (2) napada na ljudsko dostojanstvo tako što delove stanovništva izvrgava poruzi, zlonamernom nipodaštavanju ili denunciranju. Kaznom zatvora do tri godine ili novčanom kaznom biće kažnjen onaj ko širi, javno izlaže, nudi licu ispod 18 godina, proizvodi, nabavlja itd, spise koji podstiču na mržnju protiv delova stanovništva, ili neke nacionalne, verske grupe i grupe određene svojim folklorom, poziva na nasilje i dela samovolje protiv njih ili napada na ljudsko dostojanstvo drugih. Istom kaznom biće kažnjen onaj ko javno, ili na nekom skupu ometa javni mir na način koji vređa dostojanstvo žrtava tako što odobrava, slavi ili opravdava nacionalsocijalističku nasilnu i samovoljnu vladavinu. Kaznom zatvora do pet godina ili novčanom kaznom kazniće se onaj ko odobrava, poriče ili nipodaštava dela počinjena pod vladavinom nacionalsocijalizma navedena u članu 220a st. 2 KZ, na način koji može ometati javni red i mir. Pri tom se prvenstveno misli na takva dela počinjena nad Jevrejima. Pod delom stanovništva podrazumeva se svaka grupa koja se na osnovu nekog obeležja različitosti izdvaja kao spolja prepoznatljiva jedinica, a koja premašuje mali broj i repezentativan je deo stanovništva. Prema toj definiciji kao delovi stanovništva smatraju se, između ostalog: lica koja pripadaju određenoj veri; stranci; azilanti, poslodavci, posloprimci, određene grupe činovnika; pokrajinske grupe…
Znakovi – Objavljen je spisak znakova zabranjenih Krivičnim zakonom. Tu je u prvom redu kukasti krst u raznim varijantama, ali i neke rune (starogermansko pismo), kao što je jednostruka i dvostruka sigruna (ova druga bila je znak es-es trupa), ratna zastava s kukastim krstom, simboli nekih organizacija.
Forme pozdravljanja, parole i dr. – Po paragrafu 86a KZ zabranjene su i kažnjive reči i forme pozdravljanja, parole i slično, kao što su Sieg Heil (pobeda – zdravo), Heil Hitler (zdravo Hitleru), Mit deutschen Gruss (s nemačkim pozdravom – u pismima), Meine Ehre heisst Treue (Moja se čast zove vernost – parola Es-Es), Ein Volk, ein Reich, ein Fuehrer (Jedan narod, jedno carstvo, jedan vođa), hitlerovski pozdrav (ispružena desna ruka), Hitlerove slike (ako nisu društveno opravdane).
Nacističke pesme – Po istom paragrafu zabranjeno je i kažnjivo pevanje nacističke himne, tzv.pesme Horsta Vesela, njenih delova ili samo melodije, čak i s izmenjenim rečima, kao i desetak drugih pesama.
Kompjuterske igrice – Nema svrhe nabrajati zabranjene igrice, jer se stalno pojavljuju novi naslovi. Isto važi za zabranjene edicije, posebno za mlade. Policija stalno objavljuje spiskove.
Iskazi – Zabranjeni su i kažnjivi iskazi poput „Trebalo bi ih pogušiti u gasnim komorama“, „To su podljudi“; upoređivanje određene grupe stanovništva sa životinjama koje treba odstreliti; zahtevi zabrane brakova između … i „arijevaca“; označavanje seksualnih odnosa sa partnerom druge boje kao „perverzije“; obaveštenje na ulaznim vratima „za ….. i ostalu gamad zabranjen ulaz“; parola „Crkni Jevrejine“; označavanje azilanata kao lopova, lenština i Cigana: govorenje za manjine „Na žalost još nije dozvoljen njihov odstrel“.
Zabranjene organizacije, udruženja, partije – Lista je dugačka i stalno se menja. Policija objavljuje i listu najvažnijih nezabranjenih desno ekstremističkih organizacija, udruženja i partija.