Tajna crnogorskih tablica

Saša Nikašinović Vlada i Skupština radiće i preko leta, ali se zasad sve i dalje svodi na ponavljanje predizbornih obećanja i uveravanja kako će to što je obećano biti i ispunjeno. Tako je ponovo aktuelizovana preregistracija kola sa crnogorskim tablicama, jedna od stvari koje su gurnute pod tepih jer u prethodnoj vladi o tome nije bilo saglasnosti. O tome je, i to prilično oprezno, govorio potpredsednik Božidar Đelić. Njegova je ocena da je neophodno da se o tome postigne saglasnost na nivou vlade, s tim što bi „bilo pošteno da svi koji su kupili auto u Crnoj Gori i tamo ga registrovali plate onoliko koliko bi to iznosilo i u Srbiji“. „Svi koji su protiv toga su populisti, pošto ne nude rešenje. U pitanju je 70.000 vozila običnih ljudi koji ne mogu tek tako da ih prodaju i kupe druga kola. To nije realno i mi nismo tu da se iživljavamo nad ljudima, već da rešavamo njihove probleme“, – kaže Đelić.
Nije, dakle, baš sve gotovo. Pre nego što donese rešenje, Vlada bi morala dobro da razmisli o dobrim i lošim stranama preregistracije, ali i o tome kako je ceo problem nastao. Nije uopšte problem u tome da su građani Srbije kupovali kola u Crnoj Gori i tamo ih registrovali, jer to zapravo i nije moguće. Reč je o automobilima u čijim saobraćajnim dozvolama su kao vlasnici upisani građani koji žive u Crnoj Gori i uredno su tamo prijavljeni, a oni koji danas voze te automobile u Srbiji imaju kao dokument samo ovlašćenje tih zvaničnih vlasnika. Istina, svi oni imaju i dokumenta o kupovini ovih automobila, ali njih ne pokazuju.
U čemu je tajna? Polovni automobili u Crnoj Gori bili su i ostali jeftiniji zbog minimalne carine koja se na uvoz ovih automobila plaća. Nema ni ograničenja koje važi u Srbiji gde se mogu uvoziti samo automobili sa euro 3 motorima, što dodatno pojeftinjuje kupovinu. Način da se kupi i vozi takav jeftin automobil bio je sistem ovlašćenja. Ljudi bi se, naravno, još ranije dosetili da sa ovlašćenjem voze i polovne automobile sa nemačkim tablicama i da ne plate carinu, ali po zakonu koji je donet još u socijalističkoj Jugoslaviji to nije bilo dozvoljeno. Čak ni otac nije mogao niti danas može ovlastiti sina da vozi automobil registrovan u Nemačkoj ili nekoj drugoj stranoj državi. U zemlji su, međutim, takva ovlašćenja bila dozvoljena.
Crna Gora i Srbija su bile jedna država, iako sa dva privredna i carinska sistema. Zakonom se moglo propisati da takva ovlašćenja ne važe u Srbiji ni kad ih izdaju crnogorski građani, ali to nije učinjeno. Tu rupu u zakonu iskoristili su mnogi. Sve je išlo na opšte zadovoljstvo crnogorskih prodavaca i srpskih kupaca, dok Crna Gora nije proglasila nezavisnost i postala strana država. Odjednom su sva ona crnogorska ovlašćenja postala nezakonita.
Na ideju da dozvoli preregistraciju tih automobila i da se pare upotreba za dotacije Zastavi ili za investicije u puteve prvi je došao Velja Ilić. Zbog protivljenja tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića koji je dokazivao da bi takvom preregistracijom bili izigrani svi koji su poštovali propise i u Srbiju legalno uvezli automobile – ideja nije prošla.
Koliko tačno takvih vozila sa nezakonitim crnogorskim ovlašćenjima ima u Srbiji – niko ne zna. Reč je samo o procenama. Moguće je da ih ima 70.000, koliko pominje Đelić, ali je verovatnije da je brojka manja. Ljudi su, ipak, bili sasvim svesni da je to izbegavanje zakona i da im se može dogoditi da ostanu i bez para i bez kola, pa još i da plate kaznu. U svakom slučaju, ljudi koji su automobile kupovali u Crnoj Gori nisu neka socijalna kategorija za koju treba paziti da joj vlada ne ugrozi standard.
Prema ideji Božidara Đelića, oni koji danas voze automobile sa crnogorskim tablicama mogli bi da ih preregistruju tek kada za njih plate punu carinu koja važi u Srbiji, pri čemu ne bi bilo obavezno da imaju euro 3 motore. Pitanje je, međutim, da li bi im i to uopšte odgovaralo ako se ta carina odnosi na vreme kada je automobil kupljen, a ne na današnju vrednost. To su, inače, starija vozila i na našem tržištu im vrednost nije velika. Carina koju treba platiti za mnoge bi bila prevelika.